Cilj predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, jeste da produži svoju vladavinu na treću deceniju, nakon današnjih izbora, posle uspešnog prvog kruga koji je pokazao da ima prednost u odnosu na protivkandidata Kiličdaroglua.
Već podstaknut parlamentarnom većinom koju je 14. maja osvojila njegova stranka, Erdogan je u ponedeljak dobio još jedan podsticaj, zahvaljujući podršci nacionalističkog političara koji je bio treći u prvom krugu izbora, piše Rojters.
Izbori će odlučiti, ne samo ko vodi Tursku, već i kako se njome upravlja, kuda ide njena ekonomija i oblik njene spoljne politike.
Kiličdaroglua, koji je dobio podršku još jednog lidera krajnje desnice, podržava “savez šest partija”, uključujući njegovu Republikansku narodnu partiju (CHP).
Lider moderne Turske sa najdužim stažom, Erdogan, se zalagao za veru i niske kamatne stope, istovremeno potvrđujući turski uticaj u regionu i “popuštajući” veze članice NATO-a sa Zapadom.
Izbori se održavaju tri meseca nakon što je zemljotres na jugoistoku Turske ubio više od 50.000 ljudi. Nakon zemljotresa, bilo je spekulacija o tome da li će izbori uopšte biti održani, ipak, večeras ćemo saznati da li su razorni zemljotresi uzdrmali i poverenje naroda u Erdogana.
Najmoćniji lider od kada je Mustafa Kemal Ataturk osnovao modernu tursku republiku, pre jednog veka, Erdogan i njegova AK partija su Tursku udaljili od Ataturkovog sekularnog plana.
Erdogan je centralizovao vlast oko izvršnog predsedništva, sa sedištem u palati od 1.000 soba na obodu Ankare, koje donosi odluke o ekonomskim, bezbednosnim, unutrašnjim i međunarodnim poslovima Turske.
Erdoganovi kritičari kažu da je njegova vlada prigušila neslaganje, ugrozila prava i stavila pravosudni sistem pod svoju vlast. Zvaničnici tvrde da su ovako građani zaštićeni od pretnji po sopstvenu bezbednost bezbednost (uključujući pokušaj državnog udara 2016).
Ekonomisti kažu da su Erdoganovi predlozi na niske kamatne stope doveli do povećanja inflacije na 24-godišnji maksimum od 85 odsto prošle godine, a da je lira u poslednjoj deceniji pala na jednu desetinu svoje vrednosti u odnosu na dolar.
Kako piše Rojters, pod Erdoganom, Turska je smanjila vojnu moć na Bliskom istoku i šire, pokrenuvši četiri “upada” u Siriju, vodeći ofanzivu protiv kurdskih militanata unutar Iraka i šaljući vojnu podršku Libiji i Azerbejdžanu.
Turska je takođe doživela niz diplomatskih sukoba sa regionalnim silama – Saudijskom Arabijom, Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelom, kao i sukob sa Grčkom i Kiprom oko pomorskih granica istočnog Mediterana, sve dok nije “promenila smer”, pre dve godine, i tražila približavanje nekim od svojih rivala.
Erdoganova kupovina ruske protivvazdušne odbrane izazvala je sankcije američke industrije naoružanja Ankari, dok je njegova bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom navela kritičare da dovode u pitanje posvećenost Turske zapadnoj odbrambenoj alijansi NATO-a. Prigovori Ankare na zahteve Švedske i Finske za članstvo u NATO-u takođe su podigli tenzije.
Međutim, Turska je takođe posredovala u dogovoru o ukrajinskom izvozu pšenice, naglašavajući potencijalnu ulogu koju je Erdogan imao u naporima da se okonča rat u Ukrajini.
Dve glavne opozicione stranke, navodi Rojters, udružile su se sa četiri manje stranke u okviru “pokreta” koji bi preokrenuo mnoge od Erdoganovih potpisanih politika.
Oni su obećali da će vratiti nezavisnost centralnoj banci i preokrenuti Erdoganovu neortodoksnu ekonomsku politiku. Oni bi takođe demontirali njegovo izvršno predsedništvo u korist parlamentarnog sistema i poslali nazad sirijske izbeglice. Imaju za cilj i da poboljšaju odnose sa zapadnim saveznicima, uključujući Sjedinjene Države.
Analitičari veruju da bi politika koju je obećala opozicija mogla da podstakne strane investicije.
Erdogan je podržao (neuspele) napore da se svrgne sirijski predsednik Bašar el Asad, dok je ugostio najmanje 3,6 miliona sirijskih izbeglica koje su postale sve nepoželjnije u vreme ekonomskih poteškoća u Turskoj.
Kiličdaroglu je u prvom krugu dobio 44,9%, a Erdogan 49,5%, što odražava solidnu podršku, uprkos velikoj krizi koja je zahvatila Tursku i anketama, koje su pokazale da je Kiličdaroglu bio na čelu ove trke.
Erdogan je rekao da će glasanje za njega osigurati stabilnost nakon što je njegov savez obezbedio parlamentarnu većinu.
Iako nije deo opozicionog saveza, prokurdska Narodna demokratska partija žestoko se suprotstavlja Erdoganu i podržala je Kiličdaroglua.
Erdoganovi napadi na Kiličdaroglua, izmeđuostalog, uključuju i optužbe, bez dokaza, da je dobio podršku PKK (Radničke partije Kurdistana), koja je vodila pobunu od 1980-ih, a u kojoj je ubijeno više od 40.000 ljudi. Kiličdaroglu je negirao optužbe.
Tagovi
