Nisu samo francuski desničari slavili sinoć. Populističke desničarske stranke, ostvarile su zapanjujuće rezultate i u Nemačkoj i Austriji.
Bilo kako bilo, uprkos svemu tome, proevropski centar je održao relativno stabilne rezultate.
Emanuel Makron je nakon poraza od strane krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, raspisao vanredne parlamentarne izbore.
I u Nemačkoj je koalicija Olafa Šolca doživela debakl i „lošu noć“ jer je krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) dobila značajniju podršku nego što se ikada moglo očekivati, piše Gardijan.
Hrišćansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija, sada opoziciona, odlučno je povela sa 30,9 odsto glasova, prema preliminarnim rezultatima.
Podrška AfD-u je skočila na 14,2 odsto sa 11 odsto koliko su imali 2019. godine. Ovakav rezultat nisu poljuljali ni skandali koje su lideri ove partije imali prethodnih meseci, od kojih je najveći bio kada je njen glavni kandidat rekao da u SS-u, glavnoj paravojnoj nacističkoj snazi – „nisu svi bili kriminalci”.
Šolcova Socijaldemokratska partija pala je na 14,6 odsto, što je lošije od njenog najslabijeg rezultata koji je zabeležen u 2019. godini. Zeleni, koji su 2019. bili drugi po broju glasova, sa 20,5 odsto podrške, srušeni su na četvrto mesto gde sada imaju 12,8 odsto.
Zamah italijanske premijerke Đorđe Meloni koje su pokazivale predizborne ankete, potvrđen je i na izborima. Njena stranka Braća Italije, ubedljivo je prešišala sve partije desnog centra.
U međuvremenu, u Austriji, krajnje desničarska Partija slobode isplivala je na vrh sa 25,7 odsto glasova, ispred konzervativne Narodne stranke (sa 24,7 odsto) i Socijaldemokrata (sa 23,2 odsto).
U Holandiji, krajnje desničarska partija Gerta Vildersa bila je druga, iza saveza levo-zelenih, ali izgleda da nije ispunila očekivanja. Slobodarska partija osvojila je 17 odsto glasova, dok je Levo-zelena alijansa, koju predvodi bivši potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, imala 21,1 odsto glasova.
I partija Fides, Viktora Orbana u Mađarskoj, ostala je ispod očekivanja. Preliminarni rezultati pokazali su da je njegova vladajuća koalicija prva sa 43,7 odsto, što je lošiji rezultat od 50 odsto glasova koji su bili predviđeni anketama. Nova partija izazivača, koju predvodi bivši lojalista koji je postao kritičar, Peter Magiar, osvojila je 30,7 odsto podrške.
Uprkos dobicima koje su ostvarile desničarske i krajnje desničarske partije – glavne, proevropske stranke ostale su na svom putu i održale koliko-toliko stabilnu većinu.
Evropska narodna partija desnog centra (EPP) u Španiji i Poljskoj, osvojila je najveći broj poslaničkih mesta. Na taj način, šanse njene glavne kandidatkinje Ursule fon der Lajen da obezbedi drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije ostale su velike.
„Za jaku Evropu je najvažnije da ima većinu u centru, i to jeste odstalo tako. Drugim rečima, centar se dobro drži“, rekla je Fon der Lajen i dodala da ekstremne partije, i na levoj i na desnoj strani, jesu dobile podršku, ali je to sada nametnulo, koliko izazov toliko i odgovornost centru.
Socijalisti su osvojili najveći deo glasova na Malti, u Rumuniji i Švedskoj, i tako pomogli levom centru da zadrži poziciju druge po veličini grupe u parlamentu.
EPP, socijalisti i demokrate, centristička grupa Renew i Zeleni na putu su da osvoje 462 od 720 mesta, što predstavlja 64,1 odsto glasova, u poređenju sa onim od 69,2 u odlazećem parlamentu. To su projekcije na osnovu rezultata koji su bili dostupni kasno sinoć.
Zeleni, međutim, nisu podržali Fon der Lajen kao predsednicu Evropske komisije 2019. godine, pa samim tim nisu bili deo njene „platforme“.
Fon der Lajen je rekla da će od ponedeljka biti formirane velike „političke porodice“ koje su podržale njenu platformu, ali nije odgovorila na pitanja da li bi tu bili uključeni i Zeleni.
Ona je ranije odbila da isključi saradnju sa tvrdo desničarskom grupom Đorđe Meloni.
Sužavanje većine koju su imale proevropske stranke, moglo bi da ugrozi donošenje zakona u vezi sa klimatskim promenama. Fon der Lajen, takođe, mora lukavo da balansira, jer joj je potrebna podrška najmanje 361 člana novog parlamenta. To glasanje će biti tesno, jer 10 do 15 odsto poslanika obično ne glasa sa svojom grupom.
Manfred Veber, nemački demohrišćanski poslanik u Evropskom parlamentu i lider Evropske narodne partije desnog centra, rekao je da je njegova grupa sada „stabilizujuća“ snaga u Evropi, nakon uspona krajnje desnice u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji.
„Birači se nisu opredelili za ekstremno desničarske partije. U Francuskoj i Nemačkoj je to domaća situacija, a mi povećavamo svoja mesta i to nam pomaže da stabilizujemo centar.“
Bas Ajkhut, holandski poslanik u Evropskom parlamentu, jedan od dva glavna kandidata za Zelene, rekao je da očekuje znatno niži rezultat u Nemačkoj. „U 2019. godini, imali smo 10 odsto. Znamo da do toga nećemo ponovo doći. Mislim da će, ako osvojimo oko 7 ili 8 odsto, to bi i dalje biti prilično dobar rezultat za nas:“
Ali Zeleni su povećali svoju snagu u Hrvatskoj, Sloveniji, Letoniji i postali najveća stranka u Danskoj, dodao je Ajkhut.
EPP je takođe dobro prošao u Poljskoj, gde se Građanska koalicija premijera Donalda Tuska sa 38,2 odsto glasova udobno smestila ispred krajnje desničarske stranke Pravo i pravda koja ima 33,9 odsto i poražena je na nacionalnim izborima 2023.
U Španiji, Narodna partija desnog centra, sa 32,4 odsto, našla se odmah ispred vladajućih socijalista koji imaju 30,2 odsto.
Tagovi
