Za više od 80 zemalja, 2024. je izborna godina. Građani najslabijih, najmoćnijih, država sa najvećom populacijom, ali i najautoritarnijih. treba da izađu na izbore i glasaju. Za mnoge od njih izbori će biti test za ograničenja i mane njihove demokratije, ali i vežba, kako da se stanje u državi i poverenje građana uvećaju.
Bilo kako bilo, sigurno je da će se vladajuće stranke ovih zemalja potruditi da bojkotuju opoziciju, uz pomoć prorežimskih medija i pritisaka, piše Gardijan.
U kontekstu trenutnih globalnih zbivanja, svetskih kriza i dva rata – u Ukrajini i Izraelu – izbori koji će se u pojedinim od ovih zemalja održati na domaćem terenu, uticaće znatno na svetske političke prilike. Ovo su neke od zemalja koje važni akteri u geopolitičkim zbivanjima.
Bangladeš
7. januara, premijer Šeik Hasin osvojio je peti mandat na izborima koje su obeležili nemilosrdni obračuni sa opozicijom i mala izlaznost. Mesecima pre izbora, uhapšena je desetina opozicionih lidera, ali i običnih članova opozicionih partija. Ono što je obeležilo ovogodišnje izbore jesu smrti pojedinih opozicionara u zatvorima.
Tajvan
Građani su tamo 13. januara izabrali Lai Ching-Tea za svog novog predsednika. To je označilo treći mandat Demokratske progresivne partije, i razbesnelo Peking. Danima pre izbora, Kina je intenzivirala svoje vojne pretnje, i svojim ratnim avionima nadletala tajvanski vazdušni prostor.
Tuvalu
Bivši državni tužilac i zvaničnik iz oblasti ribarstva, Feleti Teo, izabran je za premijera od strane poslanika, mesec dana nakon opštih izbora. Ove događaje su pomno pratili Tajvan, Kina, SAD i Australija zbog geopolitičke borbe za uticaj u Pacifiku. Ova zemlja je jedan od tri preostala pacifička saradnika Tajvana.
Finska
Bivši premijer, čije je političko usmerenje desni centar, Aleksandar Stub, pobedio je u drugom krugu izbora protiv Peke Havista. Finci su ove izbore označili kao ključne u trenutku ruske invazije na Ukrajinu, uvećane bezbednosne pretnje i ulaska u NATO.
El Salvador
Predsednik Najib Bukele je odneo neverovatnu pobedu 4. februara. Ova pobeda se može smatrati nagradom građana za žestoku i uspešnu borbu sa bandama koje su narušavale bezbednost ove zemlje.
Mali
Izbori su tamo bili zakazani za 4. februar, međutim vladajuća hunta je najavila njihovo odlaganje. Čini se da vojska, koja ja na vlast došla pučem koji je predvodio pukovnik Asimi Goita, planira da ostane na vlasti neodređeno vreme. Ova zapadnoafrička zemlja, inače beleži porast terorističkog nasilja od kada je vojska preuzela vlast.
Azerbejdžan
7. februara je predsednik Ilham Alijev osvojio svoj peti mandat, i to sa više od 90 odsto glasova. Posmatrači tvrde da ovi izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni. Azerbejdžan je prošle godine prisvojio otcepljeni region Jermenije, Nagorno-Karabah, a vlada je pokrenula obračun protiv nezavisnih medija.
Pakistan
Uprkos protivljenju moćne vojske, partija PTI, bivšeg premijera Imrana Kana osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima. Međutim, nakon sukoba i „političke trgovine“, partija je odlučila da u svoju koaliciju primi rivalsku Pakistansku muslimansku ligu-Navaz i Pakistansku narodnu partiju kako bi formirala vladu i osigurala preuzimanje vlasti.
Belorusija
Parlamentarne izbore koji su održani 25. februara, SAD i Zapad su proglasile lažiranim. Nije ni čudo, jer se još od 2020. godine, od kada je dugogodišnji diktator Aleksandar Lukašenko pobedio na izborima, postavlja slično pitajne. Na izborima je Svebeloruska narodna skupština postala zvanični organ sa ogromnim ovlašćenjima, a ustavna reforma napravljena je prošle godine. Nakon izbora, Lukašenko je najavio da će se uloga parlamenta dalje širiti, a da će se on 2025. godine kandidovati za svoj sedmi mandat.
Kambodža
Vladajuća Kambodžanska narodna partija je ubedljivo pobedila na izborima 25. februara. Bivši premijer Hun Sen se zvanično vratio u politiku. On je, izuzev kratke pauze, zemljom vladao četiri decenije. Aktivisti za ljudska prava upozorili su da ova zemlja u kojoj su opozicioni lideri u zatvorima – „nastavlja da silazi u autoritarizam“.
Iran
Izbori za parlament i Skupštinu eksperata (telo koje bira vrhovnog vođu) zakazani su za 1. mart. Vrhovni lider Ali Hamnei je već diskvalifikovao bivšeg predsednika, reformistu Hasana Rohanija, iz kandidovanja za skupštinu. Ovi izbori dolaze u trenutku kada se Iran suočava sa velikim izazovima i napetostima sa SAD.
Portugal
Vanredni izbori raspisani su u novembru nakon što je socijalistički premijer Antonio Kosta podneo ostavku usred istrage o korupciji. Ankete pokazuju da će stranka osvojiti najviše glasova, ali nedovoljno da formira vladu. Predviđa se da će na izborima 10. marta koalicija desnog centra držati većinu, a kao i u drugim evropskim zemljama, očekuje se da krajnja desnica ostvariti veći rezultat.
Rusija
15-17. mart, i izbori koji izgledaju kao formalnost. Predsednik Vladimir Putin će se „boriti“ za svoj peti mandat. Opozicija je pod dodatnim pritiskom nakon invazije na Ukrajinu koja je počela pre dve godine. Tada su i istaknuti opozicioni političari kao što su Aleksej Navaljni i Ilja Jašin zatvoreni. Samo mesec dana pre izbora Navaljni je umro pod nerazjašnjenim okolnostima u zatvoru i napustio ono malo pravih opozicionara. Zapadni lideri okrivili su Putina za njegovu smrt. Glasanje će biti održano i na okupiranim ruskim teritorijama, koje Rusija naziva svojom zemljom.
Ukrajina
Vladimiru Zelenskom ističe petogodišnji mandat, a ovog proleća treba da se održe predsednički izbori. Izbori su zbog vanrednog stanja suspendovani, ali posmatrači tvrde da bi glasanje bilo dobra vežba za pojačanje poverenja Ukrajinaca u vladu.
Severna Koreja
Izbori se očekuju do marta. Posmatrači sugerišu da bi usled nedostatka diskusije, izbori mogli da se odlože. U ovoj zemlji na izbore obično izlazi između 99,99 odsto glasača, a 100 odsto njih podržava vladajuću Radničku partiju.
Indija
Očekuje se da će premijer Nerendra Modi sa svojom hindu nacionalističkom partijom osvojiti treći mandat. Regionalna opozicija je jača u južnoj i istočnoj Indiji, ali se na nacionalnom nivou vidi da je rascepkana i slaba. Nedavno formirana koalicija svih glavnih opozicionih partija, pod imenom INDIJA, tek treba da se ujedini oko ključnih pitanja.
Južna Koreja
Analitičari predviđaju veliku trku između dve najveće stranke. Nijedna od njih ne uživa posebnu naklonost građana, dok se, sa druge strane, obe suočavaju i sa sopstvenim, unutrašnjim nesporazumima i borbama za liderstvo.
Evropski parlament
Od 6. do 9. juna održaće se izbori za Evropski parlament, a populističke i „antievropske“ stranke beleže sve veći uspeh na izborima u skoro svim od 27 zemalja. To bi moglo da pomeri ravnotežu parlamenta udesno i da poremeti ključne delove dnevnog reda EU.
BELGIJA
Stranka krajnje desnice Vlams Belang tradicionalno je isključena iz belgijskih koalicionih vlada. Ipak, analitičari se pitaju da li bi to moglo da se promeni nakon predstojećih junskih parlamentarnih izbora. Premijer Aleksandar De Kru je dobro ocenjen, ali se njegova popularnost ne odražava i na uspeh njegove konzervativne liberalne Otvorene VLD partije. Prema anketama, ova stranka je na svom istorijski najnižem nivou.
HRVATSKA
Parlamentarni izbori će se tamo najverovatnije održati pre 22. septembra, dok su predsednički najavljeni za decembar. Ankete predviđaju da će vladajuća Hrvatska demokratska zajednica ponovo biti na vrhu, sa oko 32 odsto glasova.
MOLDAVIJA
Izbori se očekuju do novembra. Proevropska predsednica Maja Sandu kandidovaće se za drugi mandat, a izbori će biti pažljivo praćeni zbog naznake da bi moglo doći do ruskog mešanja i uticaja.
VELIKA BRITANIJA
Prema anketama, konzervativni premijer Riši Sunak suočava se sa teškom bitkom protiv laburiste Keira Starmera. Pobeda laburista bi stavila tačku na 14 godina vladavine Torijevaca.
SAD
Na 60. predsedničkim izborima u SAD, koji treba da se održe 5. novembra, najstariji kandidat, demokrata Džo Bajden, suočiće se sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Svetski analitičari strahuju da se američka demokratija suočava sa velikim izazovima, i čak predstojeću izbornu trku upoređuju sa „buretom baruta“ koje bi moglo da eksplodira u bilo kom trenutku. Već ugrožena, ali nekako opstala, podrška SAD Ukrajini i Izraelu, mogla bi da bude dovedena u pitanje. Ali ne samo to, i mnoga unutrašnja pitanja bi zasigurno bila promenjena povratkom Trampa na vlast.
Tagovi
