Izgleda da Amerika oseća da nije u stanju da se istovremeno spori i sa Kinom i sa Rusijom – „Vašington protiv Pekinga“ i novi broj Mond diplomatika

Čini se kao da Sjedinjene Države osećaju da nisu u stanju da se istovremeno spore i sa Kinom i sa Rusijom. Peking će u decenijama koje su pred nama postati njihov glavni geopolitički rival. Po tom pitanju postoji saglasnost čak i između republikanske administracije Donalda Trampa i demokrata, čiji se žestoki sukob očekuje sledeće godine na predsedničkim izborima. Kina tako nasleđuje sovjetsko „Carstvo zla“ i „islamistički terorizam“ kao prioritetne protivnike Vašingtona. Kina, ipak, za razliku od Sovjetskog Saveza, ima dinamičnu privredu s kojom SAD registruju pozamašni trgovinski deficit. Utoliko je i njena snaga impresivnija od desetina hiljada fundamentalističkih boraca koji lutaju između pustinja drevne Mesopotamije i planina Avganistana.

Barak Obama već je započeo „zaokret prema Aziji“ i Pacifiku američke diplomatije. Njegov naslednik je, po običaju, tu novu strategiju formulisao manje elegantno i suptilno. Pošto je saradnja, prema njegovom mišljenju, uvek zamka, igra sa nultom sumom, ekonomski uspon azijskog rivala automatski se posmatra kao pretnja razvoju Sjedinjenih Država. I obrnuto: „Pobeđujemo protiv Kine“, hvalisao se Tramp prošlog avgusta. „Upravo su imali najgoru godinu u proteklih pola veka, i to zbog mene. Ne ponosim se time.“

Izostanak ponosa ne liči na njega… Pre nešto više od godinu dana dozvolio je kamerama da uživo emituju snimak jednog sastanka održanog u njegovoj kancelariji. Tu je sve stavljeno na sto: jedan od njegovih ministara pozdravio je usporavanje rasta u Kini; drugi je izvoz kineskog fentanila okrivio za epidemiju opioida u Sjedinjenim Državama; treći je za teškoće američkih poljoprivrednika okrivio kinesku trgovinsku odmazdu. Falilo je još samo da Tramp neposlušnost Severne Koreje po pitanju nuklearne energije objasni popustljivošću Pekinga prema svom savezniku.

Vašington se više neće zadovoljavati malim porastom prodaje kukuruza ili elektronike Kini. Ovaj rival, čiji se bruto domaći proizvod u proteklih sedamnaest godina povećao devet puta, mora biti izolovan, oslabljen i osujećen u širenju svog uticaja, a pre svega u nameri da postane strateški jednak Sjedinjenim Državama. Kako ga njegov blistavi napredak nije naveo da se amerikanizuje, da postane poslušan, neće ni biti pošteđen udaraca.

Američki potpredsednik Majk Pens već je četvrtog oktobra 2018. u jednom krajnje nasilnom govoru napao taj „orvelovski sistem“, „vlast koja uništava krstove, pali Biblije i zatvara vernike“, „primoravanje preduzeća, filmskih studija, univerziteta, istraživačkih centara, istraživača, američkih novinara“. Otkrio je čak i „pokušaj uticanja na predstojeće predsedničke izbore 2020. godine“. Da li to posle „Rusijagejta“ sledi „Kinagejt“, koji bi, ovog puta, za cilj imao Trampov poraz? Sjedinjene Države definitivno su jedna veoma krhka zemlja…

U novom broju Mond diplomatika, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 24. oktobra, čitajte veliki dosije u sukobu Sjedinjenih Država i Kine

U novom Mondu čitajte još:

• Alternativno radno zakonodavstvo u Srbiji
• Ruska strateška misao
• Dan kada je Japan umalo nestao
• Turska: Svojeglav saveznik, nemoguć neprijatelj
• Argentina pokazuje da levica nije mrtva