Kao i mnoge druge zemlje, i Norveška je u martu naredila zatvaranje svih teretana, kako bi se sprečilo širenje koronavirusa. Ali za razliku od mnogih drugih zemalja, Norveška je i finansirala rigoroznu studiju koja je trebalo da utvrdi da li su ta zatvaranja bila neophodna.
To je, po svemu sudeći, prva i jedina provera da li su ljudi koji vežbaju u teretanama sa umerenim ograničenjem u većem riziku od infekcije od onih koji to ne rade. Prvi odgovor, nakon dve nedelje: nisu.
Zato je u maju Norveška otvorila sve teretane, uz sve mere koje je preporučila studija.
Ima li nade za posetioce teretana na drugim mestima? „Mislim da može da se napravi generalizacija, ali ima jedna začkoljica“, kaže dr Mihael Brethauer, ekspert za kancer na Univerzitetu Osla koji je predvodio studiju zajedno sa dr Mete Kalager. „Postoji mnogo mesta na kojima i dalje ima mnogo kovida, ili gde se ljudi ne pridržavaju instrukcija toliko pomno.“
Norveška stavlja pandemiju pod kontrolu, a broj novozaraženih je pao.
Ispitivanje u maju obavljeno je u pet teretana u Oslu, na 3.764 njihova člana, uzrasta od 18 do 64 godine, koji nisu imali hronične bolesti. Oko polovine, 1.896 ljudi, vratilo se u teretane. Naloženo im je da poštuju fizičku distancu. Mogli su da koriste ormariće, ali ne saune i tuševe. Nije im rečeno da treba da nose maske.
Ostatku nije bilo dozvoljeno da vežbaju.
Tokom dve sedmice studije, 79,5 odsto ispitanika bilo je u teretani makar jednom, a 38,4 odsto vežbalo je više od šest puta.
Goril Bjerkan, 53-godišnja ekonomistkinja, išla je u teretanu tri do četiri puta nedeljno tokom studije. Uglavnom je bila na traci za trčanje i radila na vežbama za jačanje mišića.
„Fantastično je vratiti se u teretanu posle skoro jedanaest nedelja“, rekla je ona. „Mislim da je veći rizik kada ideš u šoping nego kada dolaziš ovde.“
Hede Tjom, 57-godišnja arhitektkinja, takođe je vežbala četiri puta nedeljno, malo sa ličnim trenerom, a malo na grupnim kardio vežbama.
„Veoma mi je važno da ostanem u formi“, napominje ona. „Mislim da je to bitno i za samo moje postojanje.“
Rezultati? Utvrđen je samo jedan slučaj koronavirusa; a ta osoba se zarazila na svom radnom mestu.
Istraživanje je objavljeno na jednom sajtu, ali nije prošlo kroz naučnu proceduru niti je zvanično publikovano.
Neki stručnjaci smatraju da rezultati pokazuju da je povratak u teretanu relativno bezbedan – ali samo tamo gde i inače nema mnogo slučajeva infekcije.
„Ovo pokazuje da su okruženja sa niskom prevalencijom bezbedna za teretane, ali verovatno i za mnoge druge prostore“, kaže dr Gordon Gujat, profesor medicine na Univerzitetu Mekmaster u Kanadi. „Veoma su male šanse da ćete se zaraziti.“
Ali Džon Zelner, epidemiolog sa Univerziteta Mičigen, ima drugačiji stav: „Ovi nalazi mi ne govore da odlazak u teretanu nije rizičniji od neodlaska u teretanu, čak ni u Oslu.“
Neophodna je veća studija, i to u predelima sa relativno niskom prevalencijom, da bi se utvrdilo da li se virus lakše prenosi u teretanama, dodaje dr Zelner. Ili bi odgovor mogla da ponudi studija sa manje ljudi, ali u zajednici u kojoj je veći postotak inficiranih.
Ovakva studija mogla bi da otvori i neka etička pitanja, pošto nije baš bezbedno slati u teretane ljude u zajednicama sa visokom prevalencijom, dodaje dr Zelner.
Pa opet, koliko nizak rizik mora da bude pre nego što je u redu ponovo otvoriti teretane i centre za fitnes?
Dr Gujat kaže da su rizici infekcije u zajednici gde je prevalencija niska slabi u poređenju sa prednostima za društvo.
„Ne možete zanavek da ostanete zatvoreni“, kaže on. „Nikada nećemo biti potpuno slobodni od ove stvari. A u okruženju u kojem je stopa zaraženih manja, rizik je nizak kuda god da idete – u teretanu, nabavku ili čak restorane.“