Postoje razne priče i ličnosti iz istorije koje su i dalje pod velom misterije. Fali neki detalj, trenutak ili rečenica koji bi doprineli da isoričarima i naučnicima bude jasno šta se zaista dogodilo. Zahvaljujući nauci ove godine stručnjaci su uspeli da upotpune neke od tih priča.
Razotkrivanje nepoznatog
Detaljna analiza zubne gleđi, kamenca i koštanog kolagena pomogla je istraživačima da otkriju detalje o „Vittrup Man“ iz kamenog doba koji je nasilno umro u močvari na severozapadu Danske pre oko 5.200 godina. Njegovi ostaci pronađeni su u Virtupu, u Danskoj 1915. godine zajedno sa drvenom palicom kojojm je, kako su smatrali stručnjaci, prebijen,
Koristeći najsavremenije analitičke metode, Anders Fišer, istraživač projekta na odeljenju za istorijske studije Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, i njegove kolege su uspeli su da pronađu detalje i ispričaju priču o najstarijem poznatom imigrantu u Istorija Danske.
Vittrup Man je odrastao duž skandinavske obale i pripadao je zajednici lovaca, uživajući u ishrani riba, foka i kitova. U tinejdđerskim godinama se preselio u Dansku, kada mu se i život drastično promenio. Preminuo je između 30. i 40. godine, prenosi CNN.
„Vittrup Man je prvi pravi imigrant i zahvaljujući razvoju nauke mi možemo da pratimo njegovu geografsku i prehrambenu tranziciju iz severne u južnu Skandinaviju i od ribara/lovaca do života farmera“, rekao Fišer.
The skull of ‘Vittrup Man’ was smashed by eight heavy blows in a violent murder, new research finds :-
The mystery surrounding the ancient “Vittrup Man,” whose remains were discovered in a peat bog in northwest Denmark over a century ago, has been unraveled by a collaborative… pic.twitter.com/oKO6SUsjtn
— Archaeo – Histories (@archeohistories) March 20, 2024
„Dobar čovek“ iz nordijske sage
Istraživači su uspeli da povežu identitet skeleta pronađenog u bunuru zamka sa osobom iz 800 godina starog teksta iz nordijekse sage.
Sverris saga, koja se odnosi na priču o stvarnom kralju Sverreu Sigurdsonu, uključuje opis invazione vojske koja je 1197. bacila telo čoveka u bunar u norveškom zamku Sverresborg u verovatnom pokušaju da otruje vodosnabdevanje.
Tim naučnika je nedavno proučavao kosti otkrivene u bunaru zamka 1938. Koristeći radiokarbonsko datiranje, istraživači su utvrdili da su ostaci stari oko 900 godina. Genetsko sekvencioniranje uzoraka zuba otkrilo je da je „dobar čovek“ imao tamniju kožu, plave oči i svetlo smeđu ili plavu kosu. Ono što je bilo iznenađujuće je da njegova genetika nije bila povezana sa lokalnim stanovništvom
„Najveće iznenađenje za sve nas bilo je to što Čovek iz bunara nije dolazio iz lokalnog stanovništva, već pre da njegovo poreklo vodi do određenog regiona u južnoj Norveškoj. To sugeriše da je opsadna vojska bacila jednog od svojih ljudi u bunar“, rekao je u oktobru koautor studije Majkl D. Martin, profesor na odeljenju prirodne istorije na Univerzitetskom muzeju Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju u Trondhajmu.
Razotkrivanje „izgubljenog princa“
Molekularna genetika je u protekle dve decenije dosta napredovala i zahvaljujući njoj istražvači su uspeli da otkrijuu dugogodišnju istorijsku zagonetu o takozvanom „izgubljenom princu“ koji je se pojavio u Nemačkoj u 19. veku.
Skoro punih 200 godina se spekulisalo da je zagonetni čovek po imenu Kaspar Hauzer bio tajni član nemačke kraljevske porodice. Hauzer je pronađen 1828. godine, kada je imao samo 16 godina, na ulicama Nirnberga kako luta, bez ikakve identifikacije. Bio je u toliko lošem stanju da nije mogao da govori i komunicira sa onima koji su ga pronašli.
Priča o tome da je Hauzer kidnapovani princ, ukraden iz kraljevske porodice Badena u sadašnjoj jugozapadnoj Nemačkoj, proširila se poput požara.
Bilo je više studija genetskih podataka uzetih iz predmeta koji su pripadali Hauzeru, ali oprečni rezultati doveli su do zastoja bez odgovora.
Ove godine, istraživači su sproveli novu analizu Hauzerovih uzoraka kose i uspeli su da dokažu da se njegova mitohondrijska DNK, ili genetski kod koji se prenosi na majčinu stranu, ne poklapa sa mitohondrijskom DNK iz porodice Baden.
Pobijanje kraljevske prevare je možda rešilo jednu misteriju, ali je druga zauzela njeno mesto. Samo ko je bio ovaj čovek? Kako piše na njegovom nadgrobnom spomeniku, Hauser ostaje „zagonetka svog vremena“.
17. Dezember 1833 – Todestag Kaspar Hauser
Am 17. Dezember 1833 starb Kaspar Hauser, der als „rätselhafter Findling“ bekannt wurde.#KasparHauser #RätselhafterFindling #Todestaghttps://t.co/L2Kt2f6jbZ pic.twitter.com/bOZtetRfKs— Besserwisser-Kalender (@BesserwisserK) December 17, 2024
U umovima (i laboratorijama) slavnih astronoma
Danski astronom Tiho Brahe povezan je sa nebeskim otkrićima tokom 16. veka. Ali on je takođe bio alhemičar koji je bio posvećen pravljenju tajnih lekova za elitne klijente, kao što je Rudolf II, car Svetog rimskog carstva.
Renesansni alhemičari su svoj rad držali u tajnosti, a malo alhemijskih recepata je preživelo do modernih vremena. Iako je Braheova alhemijska laboratorija, koja se nalazi ispod njegove rezidencije zamka i opservatorije Uraniborg, uništena nakon njegove smrti, istraživači su izvršili hemijsku analizu komada stakla i grnčarije pronađenih na tom mestu.
Analiza je otkrila elemente kao što su nikl, bakar, cink, kalaj, živa, zlato, olovo i veliko iznenađenje: volfram, koji u to vreme nije bio ni opisan. Moguće je da ga je Brahe izolovao iz minerala a da toga nije bio svestan, ali otkriće postavlja nova pitanja o njegovom tajnom radu.
Pored ove priče, vekovima nakon što je nemački astronom Johanes Kepler napravio skice sunčevih pega 1607. na osnovu svojih posmatranja površine Sunca, pionirski crteži su pomogli naučnicima da sastave istoriju Sunčevog solarnog ciklusa.
Keplerovi crteži su napravljeni pomoću kamere obskure, uređaja koji je koristio malu rupu u zidu instrumenta da projektuje sliku sunca na listu papira. Njegove skice su uhvatile sunčeve pege, što je pomoglo astronomima da utvrde da se solarni ciklusi i dalje dešavaju kako se i očekivalo.
Tagovi
