Crnogorcu koji ne želi da ima veze sa srpstvom nemoguće je objasniti da su Srbi i Crnogorci isto. Srbinu iz Crne Gore, ili bar većini takvih, nemoguće je objasniti da nije najbolja opcija da Srbija i Crna Gora budu u istoj državi. I njemu i Crnogorcu koji govori srpskim jezikom teško je, gotovo nemoguće, objasniti da uopšte postoji crnogorski jezik, baš kao što je svakom verniku SPC u Crnoj Gori nemoguće objasniti potrebu za postojanjem crnogorske crkve.
I u moru tih komplikovanih istorijsko-identitetskih pitanja gde stvari nisu crno-bele na nivou pojedinca, a kamoli na nivou naroda, pojavilo se jedno toliko jednostavno i principijelno – oduzimanje imovine, iliti „podržavljavanje“ kako se već tepa Zakonu o slobodi veroispovesti, bilo čije imovine, pa makar i crkvene, toliko je anahrono i necivilizacijski za 21. vek da svakom suprotstavljanju ovom zakonu daje dovoljno neupitnih argumenata.
I tu jednostavnu stvar srpske vlasti su uspele da zakomplikuju…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. FEBRUARA.
DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET