Nažalost, nemamo pojma koji je bio dan, a tek koliko je bilo sati, ni o tome ne možemo ništa da znamo, osim da smo ušli u mesec novembar, da su noći, a pogotovo jutra, postala hladnija, nebo je po ceo dan bledo-sivo, Dunav i Sava još mutniji, ukoliko je to uopšte moguće, a jeste, moguće je, još će biti prljavije te dve reke, to se ne može sprečiti i promeniti, dakle, Narator nije ništa znao, isključio se iz sveta jer je krenuo na terapije nakon operacije levog lakta, tako da od svih podataka važnih za početak priče nema ništa, jer je naš Narator bio potpuno izgubljen, odsutan, ili u svom svetu, kako se to priglupo kaže. Prvoga dana odlaska na terapiju, dok je pronašao staru zgradu „Klinike za ortopediju“, prošao je kroz pravu agoniju, nije nikako mogao da pronađe tu kliniku, tražio je i preznojavao se, a bogme, usput mu se i pripišalo, čak je zaustavio i pitao jednog tipa na čijim leđima je pisalo ‘Security’ kuda da ide i ovaj ga je slagao: „Dole i odmah levo“, da bi potom ponovo zalutao u bolničkom krugu, zatim je pitao ženu u belom mantilu koja mu je pokazala rukom i slagala ga: „Idite ovde desno, pa pravo“, i Narator je tako završio ispred ulaza u Urgentni centar, i tu je pitao jednog tipa koji mu je ličio na čuvara ko zna čega i taj ga je slagao: „Uđi u urgentni, pa pitaj na šalteru“, a unutra, i oni su slagali: „Idite dole i zaobiđite novu belu zgradu i na kraju tog puta videćete staru zgradu“, i Narator je krenuo u tom pravcu, ali pošto se na tom putu nešto rušilo ili zidalo, što vam je u Srbiji isti kurac, nigde nije moglo da se prođe, to gradilište i rušilište je bilo obeleženo žutom trakom ispred koje je sedeo još jedan čuvar, Narator je tu stao, ili kako se to tupavo kaže, ukopao se u mestu, otkopčao je šlic i počeo je da piša, konačno doživevši smiraj, skoro ekstatično stanje u predelu polnog organa, posmatrao je gde završava mlaz njegove mokraće i malo je šarao po zemlji, pomerao je mlazom mokraće jedan kamenčić, gurkao ga je, ali tada mu je prišao radnik obezbeđenja i rekao mu: „Sram vas bilo, ne možete ovde da mokrite“, i Narator mu je rekao: „Očigledno je da mogu, i to ne da mi ide, nego briljiram, vidi kakav mi je mlaz.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
