Od 21. januara do 2. februara 2025. // Galerija Doma omladine Beograda
Otvaranje: utorak, 21. januar u 19 časova
Izložbu „Amor fati“ čini pet slika. Autor Luka Jendrišek u fokus svog rada stavlja apsurdnost sveta, i u njemu sopstvenu životnu i umetničku neizvesnost. Kroz istraživanje sopstvenih tehničkih kapaciteta stvara slike specifične atmosfere, koju možemo opisati kao neizvesnu i intenzivnu. Iako slike sadrže određene citate ili ikonografske simbole, oni nisu nužni za razumevanje radova, jer smo mi, kao publika, samo svedoci trenutka, nepoznatog porekla, i kraja.
Baveći se temom istraživanja istine u svetu apsurda, iz uglova racionalizacije i vere, umetnik dolazi do zaključka da je u fokusu oba pristupa pitanje moći. Racionalizacija – da je ona u našim rukama, a vera – da je u Njegovim. I koji god pristup izabrali, on nas neće dovesti do apsolutne istine, tako je jedina moć koju zapravo imamo – moć prihvatanja. Amor fati, kao prihvatanje i ljubav prema svemu što čini našu sudbinu, ne sugeriše apatiju, već razumevanje da ne možemo pojmiti sebe u svetu ako ne prihvatimo njegovu apsurdnost, te se aktivno boriti sa njom dok obgrljujemo neizvesnosti kao neminovnosti.
Izložba „Amor fati“ je prva samostalna izložba Luke Jendrišeka.
*************************************************************************
Svet koji nas okružuje je prepun apsurda. Kad pokušamo da razumemo taj apsurd, kao i sopstveno postojanje u njemu, uglavnom ga posmatramo sa dve suprotstavljene ravni – ravni racionalizacije i vere.
Kada stvari objašnjavamo racionalno, svaki događaj vidimo kao posledicu nekog delovanja, odnosno uzroka. Međutim, sve se dešava u određenoj istorijskoj ravni koja je ograničena tadašnjim promišljanjem, a do jedne posledice vodi nebrojeno uzroka. Koliko god se trudili da razumemo tu jednačinu, nikad nećemo doći do svih njenih nepoznatih, ukoliko se u tom nastojanju vodimo time da ništa nije predodređeno, da je sve objašnjivo, i da ne postoji viša sila koja upravlja našim životima. U takvom viđenju sveta, sami smo odgovorni za svoju sudbinu. Sa druge strane, ukoliko verujemo da iza svega što se dešava stoji uticaj više sile, ne ostaje nam ništa drugo do nade da će naše delovanje, možda, dovesti do neke posledice, ali da smo svakako utkani u svet predodređenosti na koji nemamo uticaj. U tom slučaju je neko Drugi odgovoran za našu sudbinu.
Oba pristupa u fokus stavljaju pitanje moći– racionalizacija sugeriše da je sva moć u našim rukama, dok vera tvrdi da je ona u Njegovim.
Primenom bilo kog od ova dva metoda u razumevanju apsurdnosti sveta i našeg postojanja (postojanja punog bola, besmisla, neizvesnosti, rana, smrti, rađanja, isceljenja, neizdrži, sreće, zaljubljenosti…) nikad nećemo doći do apsolutne istine. Stoga proizlazi da je jedina moć koju imamo u rukama – moć prihvatanja. Prihvatanja svih aspekata života, sa ljubavlju i bez žaljenja, uz razumevanje da ne možemo pojmiti sebe u svetu ukoliko ne prihvatimo njegovu apsurdnost. Ali smisao nećemo naći u apsurdnosti, već u aktivnoj borbi sa njom i zagrljajem neizvesnosti kao neminovnosti. Na kraju dana se sve svodi na pitanje ljubavi prema svemu što čini našu sudbinu , te jedino što nam preostaje je Amor fati.
Izložbu čini pet radova, nastalih u periodu 2017 – 2024, i u primarni fokus stavljaju umetnikovu neizvesnost sopstvenim radom i prihvatanje te neizvesnosti kao neminovnog dela života. Kroz izložene radove bavi se istraživanjem sopstvenih tehničkih kapaciteta, predstavljanjem specifičnih atmosfera, koje su često opisivane kao neizvesne, intenzivne i nesigurne. Iako neke slike sadrže određene citate ili ikonografske simbole, oni nisu nužni za njihovo interpretiranje, jer smo mi, kao publika, samo svedoci trenutka nepoznatog porekla. I kraja.
Božidar Dimić
