Izložba crteža “Zagubljena pisma” Milutina Obradovića u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” od 1. do 13. oktobra

Crnogorski akademski slikar Milutin Obradović se ovog oktobra, na veliku radost svojih mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca njegovog osebujnog umetničkog izraza, četvrti put predstavlja Beogradu ali prvi put u dosadašnjoj karijeri izložbom crteža “Zagubljena pisma” koju će otvoriti Olivera Vukotić istoričarka umetnosti. Nakon Beograda Obradović odlazi i na XII Bijenale u Firenci, gde ću se predstaviti sa platnima iz ciklusa “Običan malecki san”.

Obradović za predstojeću izložbu, čije je otvaranje zakazano za 19 časova u utorak 01. oktobra, kaže da njome Beogradu poklanja svoju najintimniju ispovest i da oseća da su njegove nove izložbe snažnije i da poruka ne stiže brzo, već sazreva i samu sebe donosi posmatraču.

„Prošle i sadašnje, stare i nove izložbe povezuje jedna jedina istina – da je čovek prolazna adresa svojih zagonetki, odgovora i pitanja,“ ističe Obradović i dodaje da kada je izložba iskrena i snažna njoj niko ne treba da odabere eksponate. Ona samu sebe postavi i samu sebe odredi.

Na Obradovićevim platnima čest je motiv konja i upitan zašto je ova plemenita životinja njegova večna inspiracija Milutin kaže da baš u ovom periodu leta koje postepeno prelazi u posed jeseni, svaka noć i svako svitanje tiho uđe u svoje postojanje kao treptaj konjskog oka.

„Oči nikad ne stare iako je u očima i mladost i starenje, kao i susret svakog budućeg rastanka. Zato me figura konja motiviše i ubrzava mi dušu svojim galopom. Svaki put mi iznova proteče kroz moja nadanja, moju sreću i moja stradanja,“ dodaje Obradović iskreno uzbuđen što će imati čast da, tokom prvih trinaest dana oktobra 2019. izlaže u paviljonu Cvijeta Zuzorić za koji kaže da je to jedan od najprestižnijih prostora za izlaganje.

„Izložbom crteža ovog puta pričam svoju stranu života, kompleksan ili jednostavan, mističan ili ogoljen. Želim da se u galeriji paviljona „Cvijeta Zuzorić“ za vreme trajanja moje izložbe oseti tango čiji ritam remeti mir prostora mog ateljea, mir koji se zove život. Imam veliki zadatak da svojom izložbom opravdam renome i poverenje koje mi je ukazano od samog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, zaključuje Obradović.