Jedinstveni spoj kreativnosti i tradicije, kojima je inspirisana izložba „Fortitude“, a koja zapravo stavlja akcenat na nekadašnji položaj žena u Srbiji, biće predstavljena publici u Beču sledećeg ponedeljka u galeriji “Frank” u strogom centru Beča. Izložba će trajati osam dana.
Modna dizajnerka Lada Žikić, fotografkinja i rediteljka Marija Đondović i skulptorka Sonja Ćurin predstavile su radove inspirisane bogatom srpskom tradicijom, ali osmišljene kroz prizmu savremenog izraza i održivosti.
Insiracija za izložbu bio je život jedne žene čiji su koreni iz Bele Palanke. To je bila Ružica, baka modne dizajnerke Lade Žikić.
“Porodično nasleđe okovano srpskom tradicijom da žene ne nasleđuju imanje (kuću), nateralo je moju baku da egzistencijalno rešenje traži van granica svoje domovine. To je bila polazna tačka za moje istraživanje na temu ženskih prava. Na izložbi u Beogradu smo podelili odštampane stranice nekadašnjeg srpskog građanskog zakonika, koji je ograničavao pravni status žena. Zakoni koji su ne tako davno bili na snazi, nisu u dovoljnoj meri priznavali značaj i ulogu žena u društvu. Tako je na primer, zakon pre nekoliko decenija proklamovao da žena nema prava na nasledstvo ukoliko ima brata. Podaci govore da se na taj način više od 70 odsto žena odreklo svog nasledstva. Tokom istraživanja pronašla sam i zakon kojim je bilo propisano da ukoliko žena želi da se razvede, kao majka ima pravo da zadrži dete samo određeni deo vremena pod svojim krovom. Ćerke su mogle da ostanu sa majkom do sedme godine, a sinovi do četvrte. Nakon toga otac ih je preuzimao. I treći zakon koji sam izdvojila propisivao je da udate žene dok su im muževi živi, nisu imale pravo da upravljaju imanjem. Čak su u tom nekadašnjem zakonu poistovećene sa maloletnicima i “raspikućama” kojima je, takođe bilo zabranjeno upravljanje imanjem”, navodi Žikić.
Njena modna kolekcija usmerena je na upcycling tehniku i ručno šivenje. Ona je stare materijale i posteljne transformisala u unikatne odevne predmete oplemenjene ručno tkanim keceljama i vezom.
“Prikazana kolekcija govori o otpornosti i kreativnosti žena, istovremeno zalažući se za promovisanje održivosti. Naše bake su nekada vodile baš takav život, u to vreme nije bilo takozvane brze mode. Imale su jednu ili dve haljine i prilagođavale su svoju odeću životnim prilikama. Non stop su imale igle u rukama. Dakle, ručni rad koji je ne tako davno bio sastavni deo života ponovo dolazi u fokus. Ovom izložbom sam želela da ukažem podjednako na važnost ženskih prava kao i na očuvanje planete zemlje”, zaključuje Žikić.
Njena lična priča pokrenula je ideju za ovu svojevrsnu izložbu, u koju su se uključile i druge umetnice.
Upečatljivim skulpturama žena koje su izložene, umetnica Sonja Ćurin je želela da prikaže međugeneracijski narativ o upornosti i otpornosti žena od kojih je naučila šta je ženska slodarnost i hrabrost.
“Skulptura koja lebdi i koja se uzdiže, je autoakt, predstavlja mene. Mesec dana sam radila na metalnoj konstrukciji, a potom sam je obložila jednim tradicionalnim materijalom – vunicom. Skulptura predstavlja ženu koja je jaka iznutra, a zapravo ranjiva spolja. Moje tri izložene figure su predstavljene sa zatvorenim očima, jer zapravo simbolizuju neke situacije u kojima žene ne vide ili su uskraćene za svoja prava”, objasnila je Ćurin i dodala da je posvetila izložbu bakama Dragi Grubić i Soki Ćurin.
Marija Đondović je vizuelna umetnica koja voli da stvara u dinamičnom okruženju između Beograda i Beča. Specijalizovala se za fotografiju i režiju.
“Moje fotografije, kao i moj video, pokazuju da se žene uzdižu iznad društvenih normi, kako u bukvalnom, tako i u metaforičkom smislu. Vidimo prizor žene koja leži u travi, pa se zatim polako uzdiže ka nebu i dostiže prostranstvo svemira, želela sam da predstavim proces unutrašnje transformacije, trenutak kada se žena oslobađa i ulazi u samu suštinu svoje snage”, kaže Marija.
Ona kaže da je kroz svoja dela želela da pokaže sposobnost, hrabrost i izdrživost žene.
“Iskoristila sam priliku da fokus stavim na slavljenje žene, njihovu lepotu i sve što ih krasi. Zvuk za video kreirao je muzičar iz Holandije, Julian Enekvist, u saradnji sa mnom, na temu ženske snage i kulturnog nasleđa. Sound je podvučen muzikom koja je mešavina etno zvukova i moderne elektronske muzike”, objasnila je Đondović.
Na izložbi je jedan pano bio posvećen snažnim ženama. Posetioci izložbe su pisali imena žena iz svoje porodice koje su ostavile dubok trag. Na kraju izložbe pano je u potpunosti bio ispisan ženskim imenima.
Arno Gujon direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upisao je ime Alin Gujon koja je bila baka njegovog pradede koja je i pored svog teškog života uspela da održi porodicu.
“Krajem 19. veka porodica Gujon, na čijem je čelu bila baka mog pradede Alin Gujon, živela je u istočnoj Francuskoj. Alin je bila samohrana majka koja je vodila celu porodicu kroz turbuletno vreme, u kom je u požaru izgubila kuću i celo imanje. Vatra je u trenu odnela sve što su godinama sticali. Našli su se na ulici, nisu imali šta da jedu i gde da spavaju. Međutim, dobri ljudi su se okupili i pomogli. Alin je na taj način uspela da se „digne iz pepela“, i porodica se vratila u normalan život. Ovu porodičnu priču sam čuo od svog oca i dede i ja je danas prenosim svojoj deci. Zahvaljujući toj snažnoj ženi ja danas nosim prezime Gujon i od svoje devetnaeste godine bavim humanitarnim radom”, rekao je Gujon.
Fotografije: Marko Petrović i Luka Milanović
