Izložba „Lavirint 90ih“, prvi korak dugoročne inicijative osnivanja regionalnog centra za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju „Muzej 90ih“, biće produžena do 17. septembra. Tokom dva i po meseca, koliko je do sada ova izložba trajala u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, videlo ju je preko 2000 posetilaca različitih generacija, a interesovanje za posete i dalje ne jenjava.
Lavirint 90ih plod je dvogodišnjih istraživanja, rada i saradnje pojedinaca, stručnjaka, aktivista i partnerskih organizacija iz zemalja bivše Jugoslavije. Postavka pred posetioca postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo tj. društva, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih.
O daljim planovima ovog projekta, reakcijama posetilaca i do sada ispunjenim ciljevima govorila je istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu, Dubravka Stojanović, koja je, zajedno sa Igorom Štiksom i Dejanom Ubovićem, jedna od autorki koncepta izložbe.
Razgovarala: Jelena Pavlović
Na koji način je izložba ispunila vaša očekivanja?
Izložba je premašila moja očekivanja! Pre svega zbog sastava publike. Ocekivali smo najviše ljude koji su ovde proživeli i preživeli devedesete. Međutim, više od 80% posetilaca su bili vrlo mladi ljudi, najviše studenti. To nismo očekivali jer uvek postoji ta fama da njih ništa ne zanima i da im je muka od devedestih, a pokazalo se da to uopšte nije tačno – bili su vrlo zainteresovani, pa i potreseni. Bilo je mnogo i stranih turista koji su rekli da ništa o tome nisu znali i da izložba treba da ide po Evropi kako bi ljudi videli šta su preživeli građani bivše Jugoslavije.
Koji su ciljevi ispunjeni postavljanjem ove izložbe u fizički prostor?
Pokazalo se da novim vizuelnim pristupom mogu da se privuku pre svega mladi ljudi da promišljaju o tome kako je sve to uopšte bilo moguće i kako su ljudi na to pristali. Da razmišljaju posebno o onima koji nisu pristali i koji su pokazali da se i u takvom užasu mora biti čovek. Novi pristup je privukao nove ljude i na tome ćemo i dalje raditi.
Kakve su bile reakcije posetilaca?
Vrlo su različite reakcije. To je u prvom redu zavisilo od generacije. Mnogi su, od onih koji su iskusili 90e, bili vrlo potreseni, mnogi su plakali ili čak morali da napuste izložbu. Mladi su bili iznenađeni, za većinu stvari nikada nisu čuli, pa ni one za koje smo mislili da svi znaju. U svakom slučaju, niko sa izložbe nije izašao ravnodušan, to nam je najvažnije.
Kakve emocije je izazvao rad na ovom projektu kod vas, a kakve kod publike?
I ja sam bila potresena kad smo na kraju sve postavili. Potpuno je jedno raditi na legendama ili smišljati eksponate, a sasvim drugo to videti u prostoru izgrađenog lavirinta, sa svim svetlosnim efektima. To je bila potpuno nova emocija, vrlo potresna.
Koji su dalji planovi ovog projekta?
Spremamo obogaćenu izložbu za Sarajevo naredne godine. To je ogroman izazov, ali zato smo sve ovo i radili – da dođemo do jednog pristupa devedesetima koji će sve podstaći na razmišljanje. Ne treba da se slažemo, ali treba da mislimo i da sprečimo da se to ponovi. 2025. sa izložbom idemo u Zagreb, pa Skoplje, nadamo se i u Prištinu, Podgoricu. Tako će postepeno narastati naš Muzej 90-ih čije je osnivanje krajnji cilj.
Posetioci se ovom izložbom pozivaju da u svojim mislima dopune devedesete onim što nedostaje, što bi trebalo biti prikazano i što se tek treba razumeti. Ulazak u lavirint i slobodno lutanje njime je predlog posetiocima da tu traumatičnu deceniju sagledaju iz više uglova, ali pre svega iz ugla ljudi kojima je život razrušen u jednom danu, onih koji su bili protiv rata, koji su morali da napuste svoj dom i koji su bili okruženi obmanama sa svih strana.
Produženje je ujedno i poslednja prilika da se izložba poseti u Beogradu, a zvanično će za posetioce biti otvorena do 17. septembra 2023. u Prostoru Miljenko Dereta, Dobračina 55, četvrtkom, petkom i ponedeljkom od 14 do 20h i vikendom od 12 do 20h.
Tagovi
