Tri autora Đorđe Stanojević, Stefan Živković i Uroš Blagojević, istražuju fenomen viška, odbačenog, sekundarnog, prenamenjenog koje slučajno ili neposredno gradi likovne kvalitete skupljajući energiju iz života, dešavanja, slučajnosti.
Polazeći sa tri vrlo različite tačke, nude rešenja koja se orijentišu ka samom izvadku života. Aktivirajući neočekivane materijale i likovne postupke, traže neposrednost u gradjenju autorskog kao prirodne posledice života.
Stefan nastavlja istraživanja započeta u Parizu, Đorđe donosi posledice svog rada iz studija u srcu Srbije, a Uroš beleži brutalnost beogradskog predgrađa.
Materijali kao što su vuna, metal, karton, plastika bivaju aktivirani kao skupljači energije i svedoci neposrednog doživljaja poetike jedne stvarnosti.
