Znate one prijatelje prema kojima imamo pomešana osećanja? Svako ima bar jednog takvog prijatelja, čije nas neke osobine nerviraju, a čijim dobrim osobinama pravdamo to što ne prekidamo druženje. Prema tvrdnjama psihologa, ambivalentne osobe mogu da izazovu više stresa od onih ljudi koji nam u potpunosti ne prijaju. Posebno kada namerno radimo stvari koje našeg prijatelja izluđuju.
Da li je vreme da prekinemo ovakva prijateljstva ili za njih ima nade? Da li treba da tolerišemo što su nepristojni? Možda i sami možemo postati takvi ako nastavimo druženje? Ili smo već postali?
Sigurno znate ljude koji se druže godinama, imaju zajedničke aktivnosti koje vole, izlaze, slušaju istu muziku, dele piće i hranu. Stalno se viđaju, a posle svakog njihovog druženja jedna strana je iznervirana.
U tom odnosu obično je jedan uveren da njegov prijatelj uvek priča jedno te isto i da se uvek ljuti zbog istih stvari, dok se drugi nervira jer ovaj ne sluša ništa što je bitno, pa se svi njihovi razgovori završavaju na isti način. Jedna strana ostaje emotivno iscrpljena, a ova druga, uglavnom, ne vidi u čemu je problem.
Jedni veruju da ne treba prekidati prijateljstva zbog sitnih rasprava i zato nastavljaju da se druže.
Ipak, opšteprihvaćena je tvrdnja da toksične članove porodice i kolege moramo da trpimo, jer smo prinuđeni da budemo sa njima, ali prijatelje sami biramo. Istraživanja psihologa sa Univerziteta Brigham Young“ u Utahu, pokazuju da pozitivni međuljudski odnosi imaju dobar uticaj na mentalno zdravlje, a da negativni mogu da nam naškode. A kako pomešani odnosi utiču na nas?
Pre svega, razlika je u tome što neki imaju više takvih prijatelja, pa uticaji nisu merljivi. Psihološka studija o ambivalentnim prijateljima pokazala je da oni izazivaju povećan stres, broj otkucaja srca i krvni pritisak. Krvni pritisak raste u prisustvu ovih prijatelja više nego u prisustvu ljudi koje u potpunosti ne volimo. A ako su uradili nešto posebno neprijatno, čak nas i pomisao na njih može uznemiriti.
Posle druženja se možemo osećati iscrpljeno i tužno, a da nismo ni svesni koji je razlog. Prijatelj koji preteruje sa neumerenošću nas može ubediti da smo zapravo mi previše osetljivi.
U ovim situacijama se možemo naći u dilemi pa je bolje da našem telu prepustimo da zaključi na osnovu osećaja. Ako se osećamo napeto ili demoralisno u njihovom prisustvu, i posle rastanka, to može biti znak da ne utiču dobro na nas.
Ali nekad stanemo i zapitamo se zašto se uopšte trudimo oko prijateljstava prema kojima imamo pomešana osećanja i zbog kojih se loše osećamo?
Profesor evolucione psihologije na Univerzitetu u Oksfordu Robin Danbar tvrdi da 60 odsto vremena trošimo na 15 ljudi, a 40 odsto posvećujemo petoro koji su nam najbliži.
A odnose prema ovim grupama stalno menjamo. Povremeno najviše vremena posvećujemo najbližima, a često se i udaljavamo od njih. Nesvesno procenjujemo koliko nam odgovaraju i da li želimo da nastavimo sa druženjem, a često se desi da se udaljimo i prekinemo kontakt. Sa nekim prijateljima se ne čujemo godinama, oni nam čestitaju rođendan, zovu nas da se vidimo i komentarišu naše postove na društvenim mrežama, a mi ih uvek ignorišemo ili neiskreno obećamo da ćemo ih pozvati.
Ipak, ako ne želimo da prekinemo kontakt sa takvim prijateljima, možemo da proredimo druženje. Čini se da su najčešći razlozi zašto nastavljamo da se družimo to što imamo zajedničke prijatelje ili živimo blizu, ali kod mnogih je slučaj da su to dugogodišnja prijateljstva za koja bi bila šteta da se prekinu.
Psiholozi tvrde da su bliska prijateljstva koja su stečena između 15 i 25 godina otpornija tokom vremena, zato što je vezivanje u tom uzrastu intenzivnije.
Nekad smo prosto ljuti na sebe što tolerišemo njihovu nepristojnost.
Mnogo više dobrih trenutaka i osobina mogu da budu razlog zašto ostajemo sa tom osobom. Ali ovi odnosi uvek izazivaju nelagodnost, nekada bude naše najgore osobine, posle čega se osećamo neprijatno i potišteno.
Ali ima slučajeva kada se dobre stvari dovode u pitanje jer, ako ste u takvom društvu, znači da ste bar malo slični i da vremenom možete poprimiti nečije loše osobine, a to zapravo niko od nas ne želi. Upravo zbog toga su mnogi prekinuli prijateljstva čak iako, generalno, ne bi to uradili.
Ukoliko postoji prostor za to, treba da pokušamo da pronađemo zajednički jezik. Psiholozi predlažu da korigujemo očekivanja i da se fokusiramo na pozitivan doprinos tog prijatelja. Trebalo bi da izbegavamo određene teme ili aktivnosti za koje znamo da su problematične.
Lako je osuditi nečije uznemirujuće ponašanje, ali treba da pokušamo da sagledamo situaciju iz njegovog ugla. Nikako ne treba da prihvatamo da smo mi krivi za nečije ponašanje, ali moramo imati u vidu da je to ponašanje izazvano određenim faktorima. A mi, treba da prihvatimo i nečije loše strane, a ne samo dobre.
Treba da se zapitamo i da li mi frustriramo nekoga i kakav smo prijatelj. Da li smo pouzdani i da li poštujemo druge? Ne možemo da promenimo druge, ali sebe možemo. Prvi korak je okretanje samom sebi. Mnoga prijateljstva traju uprkos ambivalentnosti, ali ako je došlo do toga da namerno radimo stvari koje našeg prijatelja izluđuju, onda je bolje da prekinemo taj odnos.
Tagovi
