Jedan atinski list u nedelju pred ponoć je bespomoćno konstatovao na naslovnoj stranici: „Epidemija nam je izmakla“, a drugi, „Katimerini“, danas objašnjava kako je broj zaraženih u Grčkoj s dvadesetak dnevno pre nešto više od mesec dana, skočio na blizu 300, i da sada, za razliku od tada, svakodnevno po neko i umre od koronavirusa.
Naučnici u razgovoru za „Katimerini“ ukazuju na opuštanje svih – građana, države, čak i stručnjaka odmah posle uspešnog suzbijanja prvog talasa epidemije, pred leto. Sada su slike prenatrpanih noćnih klubova, barova, uličnih i drugih zabava, ne samo mladih, preplavile medije.
Drastičan primer kako se delovalo, bio je ponedeljak, 10. avgust, kada su u 14.45 sati članovi Posebnog odbora za zarazne bolesti – epidemiolozi zaduženi za suzbijanje koronavirusa, dobili od Generalnog sekretarijata za javno zdravlje i-mejl s pozivom za hitnu video-konferenciju svega 15 minuta kasnije, u 15.00, „da bi naučno doprineli pitanjima koja se tiču SARS-CoV-2“ sa zadatkom za „preduzimanje mera za ograničavanje širenja bolesti Kovid-19“.
Većina je bila zbunjena hitnim pozivom na video-konferenciju o tako ozbiljnoj temi i to dok su bili na godišnjem odmoru što je država znala. Manje od dva sata kasnije, Vlada je, i to „po preporuci Odbora“ najavila nove mere za zaustavljanje epidemije – uključujući otkazivanje ovogodišnjeg Međunarodnog sajma u Solunu i obavezni negativni test za sve koji ulaze preko kopnenih granica. Ni danas se ne zna kada se i kako Odbor sastao da proceni situaciju, da raspravlja o alternativama da bi predložio mere, a kada je Vlada uspela da sve to proceni i donese konačne odluke.
„Po preporuci odbora eksperata“ je poslednjih meseci trajna fraza u saopštenjima Vlade. „Ako stručnjaci prave strategiju borbe protiv virusa, zašto stvari ne idu dobro?“ – pita „Katimerini“ i nastavlja: „Da li je bilo pogrešnih odluka i promašaja koji su doveli do širenja epidemije? Ko je odgovoran za njih? Naučnici, vlada ili oboje? Koliki je udeo odgovornosti na svakoj strani?“.
I ključno: „Da li su to u pravu oni koji tvrde da se Odbor koristi kao alibi za odluke nekih ministara?“.
Neki članovi Odbora stručnjaka Ministarstva zdravstva su zahtevali anonimnost odgovarajući na pitanja o tome šta je Grčku dovelo do trocifrenog broja novih slučajeva dnevno, do strahovanja od teške jeseni, šta učiniti.
Odbor predlaže, a Vlada odlučuje uzimajući u obzir političke i ekonomske parametre i „generalno smo dobro radili“, dok su „greške i neuspesi uvek u igri“, rekao je profesor Medicinskog fakulteta u Atini, Nikolaos Sipsas, čest gost medija.
„Odluke vlade se ne zasnivaju na čisto naučnim kriterijumima. Da je, na primer, u našim rukama (epidemiologa), rekli bismo: „Zatvorite granice!“, „Ukinite noćne klubove“!, ali to nije moguće. Ekonomija se ne sme uništiti, ljudi ne smeju biti gladni. (…) Različita su gledišta i ima neslaganja.., čak i među nama (u odboru), 25 nas je, ljudi smo“, rekao je Sipsas.
Bilo je odluka Vlade koje su razljutile Odbor: Ministarstvo za razvoj je početkom jula, iako je epidemija jačala, ukinulo obavezu korišćenja maske u tržnim centrima jer „očigledno neki faktori vrše pritisak na ministra. Nisu nas pitali, od nas se tražilo da se bavimo detaljima: koliko će stolova imati restoran, ili s koje strane će se putnici ukrcavati u brodove“, rekao je član Odbora koji želi da ostane anoniman.
Bilo je i sporova s Nacionalnom organizacijom za javno zdravlje (EODY) kada je počela da objavljuje podatke o „spontanim slučajevima“, a da naučnici nisu znali da će se taj pojam koristiti i o kojem nikada nisu raspravljali.
Odbor, uz to, često nije imao ažurne podatke o novim slučajevima i njihovoj distribuciji u Grčkoj, te se tražilo da predlože rešenja bez jasne slike o veličini problema.
Uz ponekad loš kvalitet podataka, EODY je bio opsednut insistiranjem da je niska stopa replikacije virusa – indeks „R0“, što je izazvalo negodovanje mnogih jer je stvorilo „utisak da sve ide dobro, da epidemija bledi, a zapravo se pogoršavala“, rekao je jedan od stručnjaka.
Dokaz „smetnji na vezama“ između Odbora i Vlade je i to što je u atinskom metrou i gradskim autobusima deo sedišta je blokiran da bi bilo razmaka među putnicima koji sede, ali to se ne odnosi i na one koji stoje, „te je ispalo da je stav struke da se zaraza prenosi među ljudima kada sede, a ne i kada stoje“. I o tome su epidemiolozi debatovali između ozbiljnog i smešnog na jednoj od letnjih telekonferencija, a da niko nije pitao poznavaoce o tome kako zaista radi javni prevoz.
Marios Lazanas, direktor Klinike za patologiju – zarazne bolesti privatne Bolnice IASO i član Odbora rekao je da je „u prvoj fazi epidemije sve išlo kako treba, ali bilo je lako: preduzete su neke u suštini policijske mere, ljudi su ih razumeli i sproveli, pa se epidemija smanjila. (…) Očekivalo se povećanje broja slučajeva po ukidanju tih mera koje je nametala potreba za pokretanjem privrede“.
Lazanas smatra pogrešnim što je početkom leta prestalo redovno informisanje građana sem kratkim tehničkim saopštenjima: „Ljudi su stekli utisak da je pandemija završena, počele su teorije zavere i teren je prepušten onima koji negiraju virus. (…) Budimo iskreni: država je kriva što nije mogla da uveri građane“ kakvo je stanje i šta moraju da rade.
Među druge „kvarove državnog mehanizma“ svrstao je to što nije testirano više ljudi, tako da se zna kakvo je stanje u svakom gradu, te su „nepravedno iste mere primenjivane i na oblasti gde nema slučajeva, i na Atinu i Halkidiku koje su ‘na crvenom nivou’ „.
Uz to, rekao je Lazanas, „država se ponašala kao da ne zna za masovne zabave svakog leta na Mikonosu i Parosu, kao da ne zna da se mala deca svake godine s letovanja vraćaju s virusnim infekcijama“, a postoji i odgovornost Evropske unije jer su izostale opšte sanitarne mere, posebno za putnike, te su tako u Grčku slobodno stigle desetine hiljada sezonskih radnika iz Albanije, iako je ta zemlja „epidemiološki vrlo opterećena“.
Bilo je i prepreka i praznina u informisanju – priznao je Haralambos Gogos, profesor patologije na Medicinskom fakultetu u Patri i član Odbora stručnjaka: „Oslanjali smo se na patriotizam Grka, na disciplinu stanovništva. Davali smo ‘snažne preporuke’, izbegavajući reč ‘obaveza’ jer ona podrazumeva kontrolu, rad policije i novčane kazne“.
Nikolaos Sipsas ne sumnja šta je dovelo do ponovnog porasta epidemije poslednjih nedelja u Grčkoj: „Uglavnom su mladi prekršili sva pravila: održavanje distance, dezinfekciju, korišćenje maske. Nismo ih ubedili u potrebu da se pridržavaju preporuka, to je očigledno. (…) Drugi faktor je otvaranje turizma.., ali naši mladi sugrađani odgovorni su za veliko širenje virusa. To je istina koju političari ne žele da kažu da ne bi izgubili glasove“, te se „veliki procenat Grka ponaša kao da se živi samo danas, kao da nema sutrašnjeg dana, kao da nema pandemije“.
Na pitanje o tome da li se situacija pogoršava, profesor Sipsas je odgovorio: „Iskreno: ne znam“. Tek će videti da li će se isplatiti mere preduzete početkom avgusta i ako rezultat nije dobar, „verovatno ćemo ući u vrlo tešku jesen“.
Profesorka Medicinskog fakulteta u Atini i članica Odbora, Eleni Giamarelu, rekla je da je bilo grešaka, ne iz nepažnje, već iz neznanja, jer „bavimo se novom infekcijom, o kojoj ranije nismo ništa znali“.
Najvažnija greška, rekla je Giamarelu, je to što je Grčka zakasnila da korišćenje maske uvede kao obavezno, već je to „bila preporuka, što je besmislica, jer većina Grka ‘ne razume’ preporuke.., a zatim smo ih ‘molili da nose maske iz solidarnosti’, da zaštite ljude oko sebe“.
Veliki problem su i lažne vesti o virusu, ukazala je Giamarelu koja smatra da Vlada i Služba civilne zaštite „moraju razbiti opasne mitove koji se sve više i više šire“. Informisanje bi trebalo posebno usmeriti na mlade ljude, „ne da bismo ih krivili, kao žrtvene jarce, već da tražimo njihovu pomoć, jer bez toga neće biti pozitivnog ishoda“.
Uz probleme s mladima, u turizmu, javnom prevozu, staračkim domovima, bolnicama i centrima za migrante, pojavio se još jedan, vrlo krupan: „Ljudi su umorni – to je glavni razlog za širenje epidemije poslednjih nedelja“, rekla je za „Katimerini“ profesorka Anastasija Kotanidu, predsednica Grčkog društva intenzivne nege.
„Umor od intenzivnog psihološkog pritiska proteklih meseci doveo je do opuštanja i nepoštovanja mera. Kako to preokrenuti? Ubeđivanjem. Neka vladina komunikaciona mašina preuzmu vodeću ulogu da bi ubedila naše sugrađane da su mere jedini izlaz. Ne može pored svakog Grka biti policajac, jer Grk misli da je neranjiv i ne oseća ni najmanju socijalnu odgovornost“, rekla je Kotanidu.
„Nažalost, slučajevi koji se svakodnevno objavljuju su vrh ledenog brega, a ispod površine broj je višestruko veći… asimptomatskih nosilaca i onih oko njih. Moraju se naći intenzivnom kontrolom, kontakti moraju biti praćeni, tako da jedni budu izolovani, a drugi poslati u karantin“, rekao je član Odbora stručnjaka, Marios Lazanas.
„Sada je širenje pandemije u Grčkoj uglavnom posledica cirkulacije virusa kod ljudi od 20-30 godina i ne krijem da sam veoma zabrinut jer je stvarna disperzija mnogo veća od one koja je zabeležena“, rekao je i profesor iz Patre, Haralambos Gogos, član Odbora.
„Mobilnost i nepažnja mladih moraju se ograničiti po svaku cenu u narednim nedeljama. Potreban je i nadzor svuda.., više laboratorijskih testova“, naveo je on.
„Svi moraju da shvate da nam je potrebna znatna podrška primarnoj nezi, jer naše bolnice neće moći da se nose s jeseni i zimom ako pritisak poraste koliko se očekuje. Neki pacijenti sa blagim početkom bolesti moraće da ostanu kod kuće, a trebaće im lekar pored njih, što nije moguće telefonom“, rekao je profesor Gogos za atinski list „Katimerini“.
Tagovi
