Izraelsko društvo između nadmenosti i očaja

Napad 7. oktobra razbio je mit o nepobedivoj vojsci, na kom se zasnivao osećaj sigurnosti izraelskog stanovništva. U stanju šoka, društvo se prepušta želji za osvetom, iako bez uverenja da je uništenje Hamasa ostvariv cilj. Za to vreme, vladino srljanje podstiče strah od nestanka države Izrael.

UTel Avivu i Zapadnom Jerusalimu, kafići su i dalje prepuni. Ispija se espreso i jedu kroasani s bademima. Uveče, večeraju paštašutu. Rat? A da, rat… Priča se o tome, naravno. Iznova se vraćaju na šok tog prokletog 7. oktobra 2023, na to zaprepašćenje zbog vojske koja je bila tako moćna, a onda odjednom tako nemoćna. Ipak, brzo se vraćaju na druge brige. Zašto pričati o ratu? Gaza je tako daleko (sedamdeset kilometara od Tel Aviva…) i rat je tako depresivan. „Od svega me najviše zapanjuje“, kaže filmski režiser Erez Peri, bivši direktor katedre za film na Univerzitetu u Sderotu, nadomak enklave, „brzina kojom se naše društvo prilagodilo. U baštama kafića sve je ostalo isto.“

Ipak, „mnogi su pali u stanje duboke frustracije i ludačkog besa. Kolektivno ogorčenje je na vrhuncu“. Nejtan Tral, nedavni dobitnik Pulicerove nagrade, izraelsko-američki pisac, rezimira: „Kafići su puni? Jesu. Lako je ‘nevideti’ Palestince iz udobnosti naših života. Istovremeno je jasno da je izraelsko stanovništvo zahvatila opšta depresija.“

Šta se dešava? Ne s Palestincima – to znamo i zastrašujuće je – već s onima čija ih vojska gazi, s Izraelcima? Raspravama na kanalima sa 24-časovnim vestima preovladava osećaj ogromne konfuzije i populacije fokusirane na samu sebe. Vika i uvrede uobičajene su u televizijskim emisijama. Šta nas sutra očekuje? To nije najjasnije, ali želja da Palestinci nestanu iz vidnog polja jeste prisutna. David Šulman, profesor svetskog glasa u oblasti sanskrita, jednostavno kaže: „Javnost je zahvatio osećaj mrtvila. To odražava stvarnost: Izrael je u ćorsokaku. Hana Arent je“, dodaje, „predvidela sve.“ Tu misli na ultranacionalistički razvoj Izraelske države i cionizma, što je ova filozofkinja predviđala još od nastanka Izraela 1948.

Oružane snage ovlašćene da bez kontrole pravosuđa pristupaju privatnim računarima

Izraelci se kreću između želje za osvetom, koja je dovela do toga da Međunarodni sud pravde (MSP) istražuje „genocid“ u Gazi, i preovlađujućeg stava koji genetičarka Eva Jablonka definiše kao „namerno neznanje, strašno slepilo za ono što činimo Palestincima“. „Da“, dodaje ona, „naši lideri uistinu sprovode organizovano ispiranje mozga, ali se ono sasvim dobro prihvata.“ Lideri ponavljaju retoriku koja negira ili češće skriva zločine počinjene u Gazi, a koja se u velikoj meri prihvata jer odgovara slici koju Izraelci žele da imaju o sebi: oni su žrtve, jedine žrtve, i ništa drugo. Ipak, za Adama Raza, mladog istoričara i osnivača Akevota („Tragovi“, na hebrejskom), udruženja posvećenog otkrivanju izraelske prošlosti, ovo poricanje realnosti sobom nosi i anksioznost. Nakon 7. oktobra 2023. godine, „zastupajući isključivu upotrebu sile, [Benjamin] Netanjahu sve nas je pretvorio u zločince, uključujući i mene. Živećemo decenijama s ubistvima desetina hiljada Palestinaca koja smo počinili.“

Malo njih deli ovo mišljenje. Velika većina Izraelaca upada u pesimizam, ali iz posve drugačijih razloga. Oni besne zbog najneshvatljivijeg neuspeha koji je Izrael ikada doživeo. „Društvo je u stanju šoka“, objašnjava Avraham Burg, predsednik Kneseta od 1999. do 2003. godine, iz redova Radničke partije. „Palestinsko pitanje, koje se u Izraelu smatralo rešenim, ponovo je silovito izbilo na površinu. Mislili smo da će nas naša država zaštititi. Sve se srušilo. Izrael je sada najopasnija država za Jevreje. Konačno, bez Amerikanaca, ne bismo mogli da vodimo ovaj rat.“

U junu 1967. godine, izraelska vojska je za šest dana trijumfovala nad koalicijom sastavljenom od tri arapske vojske. Sada već osam meseci mobiliše više od 200.000 muškaraca i žena u Gazi, bezuspešno pokušavajući da „iskoreni“ miliciju od 30.000 boraca, opremljenu daleko inferiornijim sredstvima… Prema rečima sociologa Jagila Levija, vojnog stručnjaka, nakon 7. oktobra cilj je bio „obnoviti nacionalnu čast Izraela, zasnovanu na njegovoj vojnoj moći“. Od tada je poniženje samo poraslo, smatra on: „Bez realnih ciljeva i vizije za budućnost“, Izrael tone u „nepobediv rat“.

Antropolog Joram Bilu sumira tri glavne posledice 7. oktobra: „Prvo: sigurnost koju je naša vojska pružala zadobila je udarac od kog će se teško oporaviti. Drugo: probudili su se vrlo duboki strahove. I treće: skretanje društva udesno dodatno se pojačalo.“ Ipak, prema junskoj anketi televizijskog Kanala 12, svega 28% Izraelaca verovalo je da je cilj vlade – „iskorenjivanje Hamasa“ – i dalje „dostižan“. Osećaj da ih Netanjahu „vodi u propast“ ne prestaje da raste. Kada Danijel Hagari, portparol vojske, dvesta šezdeset dana nakon 7. oktobra izjavljuje da je „Hamas ideologija i da se ideologija ne može eliminisati“, to je šamar „Bibiju“ Netanjahuu. Mnogi Izraelci, koji su verovali svojim liderima, sada se odjednom se pitaju: „Čemu sve ovo?“

U međuvremenu, Jehuda Šaul, jedan od osnivača „Breaking the Silence“ („Razbijanje tišine“), nevladine organizacije (NVO) koja već dvadeset godina okuplja vojnike koji otkrivaju ratne zločine njihove vojske, želi da veruje da neuspeh može „na kraju doneti pozitivne efekte“. „Ako je ‘Bibi’ prvi odgovoran za našu situaciju, a mnogi misle da jeste, onda Hamas nije jedini uzrok naših nesreća. Možemo početi da razmišljamo na drugačiji način.“ Ipak, mnogi Izraelci smatraju da njihova vlada „nema drugog izbora“ osim da nastavi rat.

U tom kontekstu, u slučaju izbora, nedavne ankete daju opozicionoj centrističkoj koaliciji blagu prednost nad desničarskom i ekstremno desničarskom koalicijom koja vodi zemlju. Kolonijalna i religiozna ekstremna desnica pravi male pomake, ali su politički analitičari saglasni da je ona ta koja trasira dnevni red. Pod pritiskom njenih ministara, Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča, vlada ovaj rat koristi da pokuša da uspostavi autoritarni režim. Novinarka Orli Noj u julu je popisala mere koje je Parlament usvojio u poslednjih osam meseci, kao i zakonske predloge koji su ušli u raspravu i očekivane odluke. Evo kratkog odabira:

•* Usvojen je zakon o ovlašćenju oružanih snaga i Šin Beta, koji im „omogućava pristup privatnim računarima i (…) brisanje, modifikovanje i ometanje dokumenata“, bez znanja vlasnika i bez odobrenja pravosuđa. •* Predlog zakona „o lajkovima“ kriminalizuje puki čin odobravanja neke poruke koja „podstiče terorizam“. U prevodu: koja podržava prava Palestinaca. •* Zatvaranje izraelskih kancelarija kanala Al Džazira, jedinog koji je (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.