Izručenje Miloševića – zauvek izgubljen štih
Peti oktobar bio je novi početak. Tako je posmatran u zemlji, tako je posmatran i iz spoljne perspektive. Mesec i dva dana kasnije dogodila se još jedna važna promena – 7. novembra 2000. godine Džordž Buš mlađi pobedio je Ala Gora. Svi preduslovi su ispunjeni za reset srpsko-američkih odnosa, tvrdi Protić. Srpski politički lideri imali su prodor do najviših instanci američke administracije. Imali su priliku da predsedniku Amerike kažu kako bi svi Srbi trebalo da voze kadilake… Nije se desilo.
Onako kako se promenila situacija 1992. dolaskom Klintonove administracije, stvar se okreće i kada Buš pobeđuje na izborima 2000. Posle osam godina kontinuiteta demokrata, na vlast dolaze republikanci. Kako sam posle Petog oktobra otišao u Vašington, kao ambasador, imao sam priliku iz prve ruke da se uverim koliko je taj Bušov tim bio dobar.
Prvo, Buš pored svih svojih mana koje su ljudima poznate nije za potcenjivanje, pre svega jer je u tom svom neznanju i neobrazovanju bio oslobođen predrasuda i subjektivnosti. A to je za nas bilo jako važno.
Uz njega kao potpredsednik – Dik Čejni. Čovek je bio Niksonov šef kabineta, količina političkog iskustva je nemerljiva. Kolin Pauel, general koji je dobio Prvi zalivski rat sa 11 poginulih vojnika, u tom trenutku apsolutno najpopularniji čovek u američkoj vojsci. Kondoliza Rajs, izvanredno obrazovana žena. Ramsfeld kao sekretar odbrane. Niko od tih ljudi nije imao putera na glavi, niko nije učestvovao u bombardovanju Jugoslavije, bili su potpuno otvoreni da se reši sve što se rešiti da. Ja sam u tome video našu veliku šansu. I mislim sa ove distance da smo morali mnogo, mnogo bolje da je iskoristimo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
