(Beta) – Izostanak rezultata reformi, neefikasna borba protiv korupcije, pravosuđe pod uticajem politike, netransparentno finansiranje političkih partija, raširene dezinformacije o EU, ugrožena sloboda medija, napadi na novinare i manjak slobode izražavanja ključne su zamerke u usaglašanim amandmanima na Izveštaj Evropskog parlamenta (EP) o privremenim institucijama u Prištini.
Amandmanima na Izveštaj izvestiteljke EP za Kosovo Viole Fon Kramon, o kojima su članovi Spoljnopolitičkog odbora EP (AFET) jutros glasali pisanim putem, poslanici pozivaju Prištinu da ispuni preuzete obaveze, žale zbog lošeg sprovođenja reformi i insistiraju na dijalogu sa Beogradom i, kako se navodi, normalizaciji odnosa „dve države“, prenosi televizija N1.
„Naglašavamo da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova prioritet i preduslov za dalje EU integracije obe države, što je ključan uslov za osiguravanje stabilnosti i prosperiteta šireg regiona. Ponavljamo raniji poziv da se nastavi sa punom primenom do sada postignutih sporazuma, u dobroj nameri i blagovremeno, uključujući osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) bez daljeg odlaganja“, navodi se u jednom od usaglašenih amadmana u koje je televizija N1 imala uvid.
U amandmanu se vlade Srbije i Kosova pozivaju da se uzdrže od svake akcije koja bi ugrozila međusobno poverenje i ugrozila dijalog.
„Ponavljamo važnost očuvanja multietničnosti i na Kosovu i u Srbiji i smatramo da cilj regiona ne bi trebalo da budu etnički homogene države“, dodaje se.
U amandmanima članova AFET-a navodi se da „dugoročna stabilnost Kosova i napredak društva i dalje zavise od odnosa kosovskih Albanaca i kosovskih Srba“ i dodaje da su političari odgovorni za promociju „tolerancije, inkluzije i međusobnog razumevanja i poštovanja“.
Pozivaju Prištinu da reši pitanja koja koja koče dijalog sa Beogradom, da formira tim za pregovore i da pripremi zajedničku platformu za dijalog u saradnji sa drugim političkim akterima.
U amandmanima stoji da je nezavisnost Kosova proces koji ne može biti poništen, a države EU koje ga nisu priznale pozivaju se da to učine radi „potvrde verodostojne evropske posvećenosti procesu proširenja“.
„Evropski parlament osuđuje kampanju ‘nepriznavanja’ koju Srbija vodi protiv Kosova i koja je dovela do toga da je nekoliko država povuklo priznanje. Priznanje Kosova bilo bi korisno za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, poboljšalo bi i učvrstilo stabilnost regiona i olakšalo integraciju obe države u EU“, piše u usaglašenim amandmanima.
Takođe se pozdravlja odluka Izraela da prizna Kosovo, ali se kritikuje odluka Prištine da otvori ambasadu u Jerusalimu. Navodi se da je to u suprotnosti sa politikom EU i izražava žaljenje zbog vašingtonskog dogovora Beograda i Priština da Kosovo prekine sa zahtevima za prijem u međunarodne organizacije.
Poslanici su naročitu pažnju pridali zaštiti manjina, prvobitno Roma, Aškalija i Egipćana, a amandmanima su obuhvatili i Srbe, Bošnjake, Turke i Gorance, kao i raseljene osobe.
Oni pozivaju na veće angažovanje pri razotkrivanju sudbina nestalih osoba i otvaranje svih ratnih arhiva koji bi mogli da pomognu utvrđivanju istine.
Od Srbije traže da dovrši istragu o tri tela ekshumirana iz masovne grobnice otkrivene u novembru nedaleko od Raške, za koja se veruje da pripadaju kosovskim Albancima.
Poslanici EP ponavljaju podršku radu Specijalizovanih veća Kosova i specijalizovanog tužilaštva sa sedištem u Hagu i insistiraju da mu bude omogućen dalji slobodan rad, bez ikakvog uplitanja sa strane.
Poslanici su u izveštaju pozdravili „mirno i uredno“ sprovedene kosovske izbore u oktobru 2019. godine, ali su u usaglašenim amandmanima „izrazili zabrinutost zbog nedostatka konkurencije, slobode izbora i izražavanja u zajednici kosovskih Srba“.
Žale i zbog kontinuirane političke nestabilnosti nakon tih izbora i pozivaju sve političke snage na Kosovu da izvrše reformu političkog sistema kroz ustavne promene.
Ako je suditi po amandmanima, Evropu možda najviše zanima dalje smanjenje broja tražilaca azila i borba protiv radikalizma, rehabilitacija i reintegracija stranih boraca i smanjenje uticaja ekstremističke propagande, navodi N1.
Poslanici traže jaču ulogu države i bolju edukaciju građana, ali i dalje preporučuju ukidanje viza za građane Kosova, uprkos bezbednosnim nedostacima.
„Izolacija građana Kosova utiče na sprovođenje programa EU, a nedostatak odluke Evropskog saveta onemogućuje Kosovo da dođe do pomoći koja mu je hitno potrebna, slabi kredibilitet EU i može da utiče na dijalog Beograda i Prištine“, navodi se u jednom od usaglašenih amandmana.
Rezultati jutrošnjeg glasanja o usaglašenim amandmanima biće saopšteni kasnije danas, a o Izveštaju u celini članovi AFET-a glasaće tokom večeri. Rezultati tog glasanja trebalo bi da budu saopšteni ujutru, navodi N1.
Izveštaj usvojen na AFET-u poslanici EP će razmatrati i o njemu glasati na plenarnoj sednici 24. i 25. marta.
Tagovi
