Izveštaj koji je objavio Rio Tinto ilustruje kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma u globalnom rudarskom gigantu, uključujući 21 pritužbu o silovanju ili pokušaju silovanja ili seksualnog napada u proteklih pet godina, prenosi Rojters.
Oko polovine svih zaposlenih koji su odgovorili na eksternu reviziju kulture na radnom mestu, a koju je naručio Rio Tinto, reklo je da su bili maltretirani, a da je rasizam uobičajen u brojnim oblastima.
Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je da su rezultati „uznemirujući“ i da će kompanija primeniti svih 26 preporuka iz izveštaja bivše australijske komesarke za polnu diskriminaciju Elizabet Broderik.
„Meni je to otvorilo oči na dva načina. Nisam shvatio koliko maltretiranja postoji u kompaniji, a ono je prilično sistemsko – pitanja maltretiranja, seksualnog uznemiravanja i rasizma. To je izuzetno uznemirujuće“, rekao je Stausholm.
Rio Tinto je pokrenuo revizije u martu prošle godine, nedugo nakon što je Stausholm preuzeo čelnu funkciju u svetlu široko rasprostranjene reakcije protiv kompanije, a nakon što je uništila 46.000 godina stare pećine u klisuri Jukan kako bi proširila rudnik gvožđa. Više od 10.000 zaposlenih, skoro četvrtina od 45.000, podelilo je iskustva i stavove za studiju.
Izveštaj je otkrio da je skoro 30 odsto žena i oko sedam odsto muškaraca iskusilo seksualno uznemiravanje na poslu, a 21 žena je prijavila silovanje ili pokušaj silovanja ili seksualnog napada.
Rasizam je bio „značajan izazov“ za zaposlene na mnogim lokacijama. Ljudi koji rade u zemlji različitoj od njihovog rođenja iskusili su visoke stope rasizma, dok se skoro 40 odsto muškaraca koji se izjašnjavaju kao Aboridžini ili stanovnici ostrva Toresovog moreuza u Australiji suočilo sa rasizmom.
„Osetio sam rasizam u svakom kutku kompanije“, anonimno je rekao jedan zaposleni.
Rio Tinto je rekao da će se reforme fokusirati na posvećenost rukovodstva stvaranju bezbednog i inkluzivnog radnog okruženja, uključujući povećanje raznolikosti unutar kompanije. To bi takođe osiguralo da su udaljeni objekti kompanije bezbedni i olakšalo osoblju da označi neprihvatljivo ponašanje.
„Jasno je da mnogo više treba da se uradi da bi se osigurala bezbednost radnika u sektoru resursa“, rekao je Oven Vitl, sekretar sindikata koji predstavlja preko 30 radničkih grupa koje imaju više od 150.000 članova u Zapadnoj Australiji.
„S obzirom na to da skoro polovina radne snage prijavljuje maltretiranje, jasno je da su oni izneverili radnike tokom dužeg vremenskog perioda i da moraju da urade mnogo više da spreče uznemiravanje i maltretiranje na radnim mestima“, dodao je Vitl.
Izveštaj iz Rio Tinta dolazi uoči objavljivanja drugog izveštaja vlade Zapadne Australije o seksualnom uznemiravanju u rudarskim kampovima u državi koja obezbeđuje više od polovine svetskih zaliha gvozdene rude, koji se očekuje tokom predstojeće godine.
U podnescima o istrazi navodi se da je seksualno uznemiravanje bilo rasprostranjeno u rudarskim kampovima u Zapadnoj Australiji, koja je dom rudnicima globalnih firmi, uključujući BHP grup, Rio Tinto i Forteskju.
Ministarka u vladi Zapadne Australije Rita Safioti je rekla da je veoma uznemirena brojem optužbi.
„Želite da se svi osećaju bezbedno na radnom mestu. Posebno u onim oblastima gde ste malo više izolovani od prijatelja i porodice i želite da imate najveću zaštitu od takvog ponašanja“, rekla je Safiotijeva.
U izveštaju iz 2020. godine, istraživanje Australijske komisije za ljudska prava o seksualnom uznemiravanju otkrilo je da je 74 odsto žena u rudarskoj industriji iskusilo neki oblik seksualnog uznemiravanja u poslednjih pet godina, delom zbog rodne neravnoteže. Skoro 80 odsto radne snage Rio Tinta čine muškarci.
„Stvaranje bezbedne radne kulture ohrabriće ljude svih različitosti da napreduju u našim organizacijama“, rekla je Keli Parker, izvršna direktorka australijskog ogranka Rio Tinta.
Zaposleni u Južnoj Africi su iskusili najveću stopu rasizma. Govorili su o učestalosti rasizma i njegovom uticaju na samopouzdanje, samopoštovanje i radni učinak.
„Rio je kompanija koja je orijentisana na belu rasu“, rekao je jedan zaposleni, navodi se u izveštaju.
Iz Rio Tinta su naveli da je izveštaj došao u ključnom trenutku kada se kulture na radnom mestu menjaju, imajući u vidu globalne pokrete, kao i australijsku istragu o uništavanju kulturnih dobara u klisuri Jukan.
Stausholm je rekao da je Jukan izazvao najveću promenu u rukovodstvu u istoriji Rio Tinta i da novi tim želi promene.