U 2021. godini u zemljama članicama Saveta Evrope drastično je skočio procenat pretnji medijskim slobodama, pokazao je izveštaj 15 medijskih organizacija, partnera Saveta Evrope. U njemu se konstatuje da je u 2021. godini zabeleženo 41 odsto više ozbiljnih pretnji slobodi medija, odnosno njihov broj je skočio sa 200 u 2020. na 282 u prošloj godini.
Navodi se da je ukupno 110 upozorenja koja se tiču maltretiranja i zastrašivanja novinara objavljeno na Platformi za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope u 2021. godini, u poređenju sa 70 u 2020.
„Najveći broj slučajeva je zabeležen u Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Srbiji, Sloveniji i Britaniji. Maltretiranja i klevetničke kampanje imaju jak obeshrabrujući efekat na novinare i medijske radnike. Mogu da im nansesu znatnu psihološku štetu i takođe mogu da predstavljaju rizik po fizičku bezbednost žrtvi, koje mogu da se okrenu autocenzuri kako bi izbegli da budu na meti“, prenosi N1.
Dodaje se da je najviše pretnji novinarima u 2021. bilo usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Najveći broj ovih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a kao novi trend su zabeležene i pretnje preko telefona. U ovom smislu, posebno se izdvajaju Rusija, Srbija, Kipar i Bugarska.
„Takvi akti ukazuju na zabrinjavajući nivo napada na medije širom Evrope, što potkopava slobodu novinara i snižava branu za nasilje protiv štampe“, navodi se u izveštaju.
Ističe se da su u regionu Zapadnog Balkana zabeleženi slučajevi u kojima su državni zvaničnici napadali novinare nacionalnih medija.
Spominje se primer hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je novinara HRT nazvao „varalicom“, „plaćenikom“ i „sramotom za zemlju“. Dodaje se da je srpski krajnje desničarski političar Vojislav Šešelj vređao novinarku RTRS na privatnoj osnovi, a slovenački premijer Janez Janša optužio dopisnika nemačkog ARD za nacističku propagandu.
Novinari su bili izloženi napadima u mnogim situacijama, uključujući i mitinge i proteste, posebno demonstracije protiv kovid mera, a u svim tim situaicjama prijavljena su 32 napada na novinare u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Španiji, Britaniji, Holandiji, Turskoj, Ukrajini i Srbiji, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je bezbednost medijskog osoblja na tim događajima toliko bila ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovo osoblje prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena.
Ističe se da je bilo i pretnji smrću novinarima, posebno u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Holandiji i Srbiji.
Međutim, ukazuje se da je bilo i pozitivnih pomaka, odnosno, nekoliko zemalja je usvojilo planove čiji cilj je bolja bezbednost novinara u skladu sa britanskim, holandskim i švedskim akcionim planovima o bezbednosti novinara, među kojima je i Srbija, za koju se navodi da je u tome imala polovičan uspeh. Naime, podseća se da je srpska vlada u decembru 2020. godine uspostavila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.
Ali, dodaje se, u martu 2021. pet novinarskih i medijskih udruženja se povuklo iz nje, navodeći kao razlog nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi istraživačkih novinara KRIK.
Tagovi
