Kada se Stefan Milenković osamdesetih godina pojavio kao čudo od deteta, opšte popularan, već sam imao dovoljno godina da bi mi roditelji rekli da se ugledam na njega. Ali već u prvom pitanju ovog intervjua morao sam da se vratim na to vreme kada je Stefan onako mlad, sladak, bio „pokazna vežba“ za sve roditelje koji su od dece očekivali da i ona pokušaju nešto sa gudalom i žicama i dođu do te slave. Pa ona njegova svirka pred Ronaldom Reganom u kojoj se ovaj topi zajedno sa ženom Nensi. Usledilo je sviranje pred Gorbačovom i papom Jovanom Pavlom Drugim, pa svetski koncertni prostori, profesura na prestižnim svetskim univerzitetima…
Pre nego što ću uključiti diktafon, ručamo u „Dokeru“ i tokom priče jasno mi je zašto Stefan nije doživeo poneku lošu sudbinu ponekih čuda od dece, a razlog je jednostavan: nije osiguravao ruke ni od padova sa skejta, a ni odrastanje od običnog što podrazumeva obrazovanje sa vršnjacima u školi iz kraja.
Na tanjiru su nam delicije, a kroz prozor paba vidi se bilbord koji najavljuje koncert na kojem 21. juna svira sa Neletom Karajlićem na Tašmajdanu na Svetski dan muzike u projektu Rock El Clasico. Njih dvojica kombinuju rok i klasiku, a nas dvojica smo tog popodneva razna piva iz ponude.
Rekao mi je drug pred ovaj intervju da kad god bi se ti kao mali dečak pojavio na televiziji, njegova majka mu je govorila: „E ovaj Stefan, vidi njega, a šta ti radiš? Ništa.“
Toliko puta sam čuo „Znaš, kada sam bio mali, ja sam tebe baš mrzeo jer svaki put kad si bio na TV-u, mama i tata su govorili: „Vidi ovog Stefana, a šta ti radiš?“
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. juna
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
