(Beta) – Susret na visokoj ravni u dijalogu Beograda i Prištine teško je očekivati u dogledno vreme zbog nepopustljivog stava premijera takozvanog Kosova Aljbina Kurtija da dijalog može bitno napredovati samo uz „uzajamno priznanje“, rekli su agenciji Beta u Briselu upućeni zvaničnici u Evropskoj komisiji.
Posrednik EU u dijalogu Miroslav Lajčak nastoji da kontaktima i „tihom diplomatijom“ ipak otkloni zastoj kroz moguće „male dogovore“, poput nedavnog sporazuma o energetici, naveli su ovi izvori.
Ali je, kako su objasnili, nezadovoljstvo među članicama Unije veliko zbog „tvrdoglavo upornog stava“ Kurtija da bez „uzajamnog priznanja Srbije i Kosova“ ne može biti napretka, uključujući od EU zajamčeni Briselski sporazum.
Evropski diplomatski funkcioneri u Briselu su Beti istovremeno preneli da EU smatra da su dijalog i Briselski sporazum dali plodove upravo zato što je i Priština prihvatila da je taj proces „statusno neutralan“, tako da se kosi sa insistiranjem Kurtija da dijalog i „uzajamno priznavanje“ moraju ići uporedo.
To ne može sprečiti, kako je primećeno, „one članice EU koje su priznale nezavisnost takozvanog Kosova da, izvan okvira pregovora o članstvu EU-Srbija u kojem je kao cilj postavljena „celovita normalizacija odnosa“, ipak traže da to učini i Beograd.
I diplomate i zvaničnici u Evropskoj komisiji ističu da diplomatije zemalja EU kao i SAD uporno objašnjavaju Kurtiju da je njegov stav neodrživ, štetan po samoroglašenu državu Kosovo koje će, bez napretka u dijalogu, biti gurnuto u stranu od evropskih integracija.
Evropski diplomate i zvaničnici su izrazili zadovoljstvo zbog činjenice da Beograd istrajno pruža dokaze spremnosti za nastavak i pospešenje Dijaloga, što podrazumeva i da se sve utvrđeno Briselskim sporazumom mora sprovesti.
«Evropska unija je», stavili su do znanja ovi izvori, „veoma zaokupljena ratnim vrtlogom na tlu Evrope i svima, pa i Prištini, stavlja do znanja da su stabilnost, mir i dogovori među partnerima na Zapadnom Balkanu od presudne važnosti da geopolitika, posledice i upliv rata ne izazovu potrese i u regionu, posebno kad je reč o mogućem zloćudnom uplitanju Rusije, pa i Kine“.
Zato je dijalog Beograd-Priština, naglašeno je, jedan od bitnih procesa smirivanja napetosti, otvaranja mogućnosti za saradnju i mirno prevazilaženje sporova upravo saglasno evropskim vrednostima.
Zamoljeni da objasne kako vide zahtev Evropskog parlamenta da Srbija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova formulacijom o nužnosti „uzajamnog priznavanja“, izvori u Briselu uzvraćaju da i okvir za pregovore o članstvu Srbija-EU jasno govori o „normalizaciji odnosa“, da i pet članica EU ne priznaju samoproglašenu nezavisnost u Prištini, ali da EP svojim pravno neobavezujućim rezolucijama ima pravo na sopstveno mišljenje.
Prošlog četvrtka se u Briselu EU posrednik Lajčak ponovo sastao s glavnim pregovaračem samoproglašene države Kosovo u dijalogu Besnikom Bisljimijem i na tviteru objavio da su on i Bisljimi „imali dugu raspravu o trenutnoj situaciji i narednim koracima u dijalogu“.
Bisljimi je u Prištini objavio da je s Lajčakom razgovarao o narednim koracima i dodao da će „Kosovo nastaviti da konstruktivno i aktivno učestvuje u procesu dijaloga“.
Bobby
Елем, да, непопустљивост неког Куртија кочи дијалог Београда и Приштине, па је питање хоће ли се Мицотакисов термин о уласку Западног Балкана у ЕУ до 2033. године уопште остварити ? Наравно да неће. А онда, када уместо Куртија, дође потом неки "Мурти", и он на исти начин настави да "кочи" дијалог Београда и Приштине, који је то следећи Грк који ће да најави термин о уласку Западног Балкана у ЕУ до 2044. године ? А после "Муртија", ће на власт поново неки "Курти",... и тако нови рокови 2055., 2066., 2077.,... И нема ту ништа чудног, њихов "клуб", њихова правила, осим инсистирања на моменталном усклађивању спољне политике, што захтева од владе Републике Србије хитно разјашњење. Ко је и којим актом прихватио овакве оквире преговарања и приступања ЕУ ?