Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole rada Ministarstva za zaštitu životne sredine po pitanju zagađenja vazduha, a kontrola se odnosi na to da li su nadležni državni organi – Ministarstvo zaštite životne sredine, pokrajinski organi i organi lokalne samouprave – ispunili obaveze iz Zakona o zaštiti vazduha i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, objasnio je Pašalić u Novom danu na N1.

Kontrola bi trebalo da utvrdi da li je nešto urađeno, šta je urađeno, šta je utvrđeno i kako će eventualni problemi da se rešavaju u kraćem ili dužem roku, objasnio je zaštitnik građana.

Arhuška konvencija koju je Srbija ratifikovala, podsetio je ombudsman, jasno kaže da građani moraju biti tačno, jasno i razumljivo informisani o kvalitetu vazduha.

Agencija za zaštitu životne sredine i Gradski zavod za javno zdravlje na internetu redovno objavljuju podatke o kvalitetu vazduha, kazao je Pašalić, ali je dodao i da je pitanje da li su ti sajtovi dostupni svim građanima i da li su podaci prikazani na njima svima jasni i razumljivi.

„Imate leti indeks UV zračenja preko sredstava javnog informisanja i tačno se projektuje kako može uticati na zdravlje građana (…) Zato smo se i obratili Ministarstvu i lokalnim samoupravama da vidimo o čemu se radi. To je sve zbog građana, nije puka statistika, građani moraju biti informisani, moraju znati kako da se ponašaju“, kazao je Pašalić.

On je rekao i da se u službi Zaštitnika građana ceo jedan sektor bavi pitanjem zaštite životne sredine, te da Srbiji predstoji otvaranje poglavlja 27 u pregovorima o pristupanju EU, koje je jako bitno za zdravlje naših građana.

„Prilikom obilaska Srbije retko bih našao lokalnu sredinu koja nema kakav takav ekološki problem – od divljih deponija do zagađenja vode i vazduha“, istakao je ombudsman.

Poglavlje 27 je najobimnije i svakako vrlo skupo poglavlje, ali su investicije u zaštitu životne sredine svakako isplative, dodao je Pašalić.

„Ono što sam isto primetio, građani pozitivno reaguju ako im se tačno kaže šta je, često su spremni da sebi uskrate neke aktivnosti, ali žele da znaju. Ja ne mogu da merim kvalitet vazduha, ali da li je sproveden zakon to je naš cilj. Spekuliše se raznim informacijama, i pravi se panično stanje“, rekao je.

Reako je i da će sačekati da prođe rok od 15 dana da vidi koji su konkretni odgovori nadležnih institucija na konkretna pitanja.

U odnosu na te odgovore, Zaštitnik građana će propisati kratkoročne i dugoročne korake, a ukoliko se utvrde propusti, moraće da se utvrdi i ko je za njih odgovoran.

Komentar(1)

  1. Jelena
    17. јануар 2020. 08:15

    Gospodine Pasalicu,hvala vam sto ste problemu pristupili profesionalno i po savesti. Osim kontrole merenja zagadjenosti,nadlezne treba kontrolisati i da li su mere protiv zagadjenja sprovedene i ako nisu dovoljno efikasne da se zakoni menjaju i sprovode.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.