„Ja već imam kočiju i putujem njome kroz život“: Leona Paraminski, glumica iz serije „Senke nad Balkanom“

Leona Paraminski koju je naša publika zapazila u hit seriji „Senke nad Balkanom“ u ulozi Marije Orščić pričala je za Nedeljnik o glumi, profesorskoj karijeri, Americi i regionu…

Zašto si prekinula ovdašnju karijeru i otišla u Ameriku?
U Ameriku sam otišla zato što je moj muž, inženjer elektrotehnike, otišao na postdoktorat. Otišao je na sveučilište u Santa Barbari, Kalifornija. On je razlog zašto smo se odselili u Ameriku, ali da njega pitaš, on bi rekao da sam ja pravi razlog i da sam ga na neki način terala. Njemu se otvorila prilika, preselili smo se blizu Los Anđelesa, pa je bilo izvodljivo i da se ja bavim svojom profesijom. Imali smo osećaj „sad ili nikad“. Takođe, razmišljala sam i da se uvek mogu vratiti kući.

Kako je bilo da ti kao hrvatska i regionalna zvezda odeš u zemlju gde te niko ne poznaje?
Čim dođeš u Ameriku, shvatiš da te ne čekaju otvorena vrata. Bilo mi je teško, bilo je „up and down“ perioda. Čekala sam dve-tri godine da se nešto desi. Pa čekaš papire. Kažu da čoveku treba tri godine da se adaptira na novu zemlju i meni je zaista posle tri godine krenulo. Dobila sam prvi film, pa drugi koji je na Amazon primeu. Išla sam na audicije, sad me čeka treći film. I kao najvažnije – dobila sam posao na fakultetu. Posle tri godine dobila sam sve u jednoj.

Postala si profesor na akademiji u Americi?
Predajem glumu pred kamerama na Santa Barbara Siti koledžu koji je jedan od deset koledža u Americi.

Kako baš ti?
Zato što je taj jedan profesor mislio da bih to mogla raditi, a ja sam mislila da ne bih to mogla. Meni se otvorilo, a nisam ni sanjala da ću dobiti mesto profesora. Mislila sam da neću proći, nisam mogla spavati, a onda mi se otvorio novi svet i zadovoljstvo mi je što sam ušla u taj svet profesure i edukacije mladih. Mislila sam da ću ceo život biti glumica. I to filmska, jer ja sam imala sreću da već sa prvim svojim filmom osvojim Zlatnu arenu.

Kada smo kod Amerike, kada smo videli da Goran Bogdan glumi u „Fargu“, pomislili smo da kada se pojaviš u velikoj američkoj seriji ili filmu, da je to kao kad se pojaviš u Real Madridu i zaigraš, i onda je sve gotovo i nema potrebe da se vratiš ovde jer si uspeo?
E pa nije sve tako jednostavno. Ne ide to tako. Sa glumcima je drugačije. Glumac će se vratiti. Kad potpišeš ugovor kao fudbaler, imaš određenu vrstu sigurnosti. A kod glumca, tvoja karijera i kad napraviš veliki projekat i napraviš bum, to ne mora da znači i ne garantuje ti da ćeš opet dobijati nešto veliko. Pogotovo u Americi, jer u Holivudu imaš milion glumaca. Takođe, s glumcima sa ovog područja je teško jer imamo ograničen broj uloga.

A skandinavski glumci razvale.
Oni imaju odličan engleski. Slični su Anglosaksoncima. Kad sam radila na akcentu, bolela me je vilica jer moraš promeniti poziciju jezika kad juriš pravi izgovor. A Skandinavci imaju veoma dobar akcenat i zato dobro prolaze.

Pratiš serije? U „Affair“ su glavna dva britanska glumca. Zašto uzimaju Britance, da li zato što su jeftiniji?
Ne, verovatno su školovaniji. U LA idu na radionice i svi hoće da budu glumci. Britanski glumci su školovaniji, cene ih. Amerika nije baš uvek idealno obećana zemlja. Mi uvek mislimo da je trava negde drugde zelenija, ali se ispostavi da je ona samo drugačija.

Kakva je tebi trava? Je l’ zelenija nego kad si došla?
Jeste jer sam se navikla ali znam da ću se vratiti, u Evropu.

Nećeš biti depresivna domaćica kao iz serije „Big little lies“?
Neću, a zanimljivo je da ono što vidiš na filmu i seriji izgleda baš kao u pravom životu. Neverovatno je koliko je LA fotogeničan.

Ti si u glumi počela kao Pepeljuga. Šta bi danas htela da ti se od bundeve pretvori u kočiju?
Ja već imam kočiju i putujem njome kroz život.