Bežeći od siromaštva u severnom Vijetnamu, ovaj 43-godišnji zemljoradnik proveo je godine na gradilištima u Kuvajtu i Uzbekistanu pre nego što je dobio kartu za ono što mu je predstavljeno kao „obećana zemlja“ – Evropa, i posao sa dobrom platom.
„Želeo sam da idem na Zapad da promenim svoj život“, kaže ovaj otac troje, koji nje tražio da ostane anoniman, kako ga poslodavac ne bi kaznio.
Život mu se jeste promenio: ali nagore.
Ispostavilo se da je to radno mesto u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih država u Evropi, i to u kineskoj kompaniji koja trenutno gradi gigantsku fabriku guma u gradu Zrenjaninu, na severu zemlje. Ta je fabrika postala simbol diskrepance između primamljivih obećanja o kineskim investicijama i pokatkad mračne stvarnosti.
Ovako reporter Njujork tajmsa Endrju Higins počinje svoj izveštaj iz Zrenjanjina, u tekstu pod naslovom „Jadni i opasni: Propalo kinesko obećanje u Srbiji“. Bivši radnik iz Vijetnama opisao je da je bio smešten u oronuloj kolibi prepunoj drugih radnika, te da su ga maltretirali kineski nadzornici, o čemu su, nakon što su aktivisti skrenuli pažnju javnosti na ovaj slučaj, pisali pojedini srpski mediji.
„Kineske investicije uključuju čeličanu u blizini glavnog grada Srbije, rudnik u Boru, a sve je to podstaklo bes naroda. Iako se u provladinim medijima hvale kineske investicije, kod brojnih građana Srbije ovakve investicije predstavljaju sinonim za degradaciju životne sredine. Radnici su bili uplašeni da će im oduzeti pasoše i staviti ih u ‘moderno ropstvo'“, piše Higins.
Jedan od radnika koji je preko 15 godina radio za različiti kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu i Tajvanu, rekao je da nikada nije izdržao tako loše uslove kao na gradilištu Linglonga u Srbiji.
„Ovo je kao pakao na zemlji“, naveo je radnik, dodavši da su se uslovi unekoliko poboljšali poslednjih nedelja.
„Projekat Linglong započet je u septembru 2018. tokom sastanka populističkog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineskog lidera Si Đinpinga“, piše Njujork tajms. „Si, koji u vreme kada se druge zemlje udaljavaju od Kine, u Srbiji video najpouzdanijeg evropskog prijatelja, imao je reči hvale za balkansku zemlju: ‘dobar, iskren prijatelj i dobar partner’. Vučić je tada predvideo da će fabrika, koja bi u Zrenjaninu trebalo da proizvodi 130 miliona guma godišnje, kao i druga planirana ulaganja, od Srbije napraviti ‘luku za kineske investicije diljem regiona’.“
Higins podseća da su, prema srpskim vlastima, kineske investicije pomogle da rast privrede bude iznad sedam odsto, što je među najvišim stopama u Evropi, ali i da je golgota radnika potkopala napore Srbije da se pridruže Evropskoj uniji, posebno nakon što je Evropski parlament prošlog meseca zatražio istragu o vijetnamskim radnicima u Zrenjaninu i upozorio na sve jači uticaj Kine „u Srbiji i širom Zapadnog Balkana.“
Njujork tajms navodi da je bes javnosti zbog uništavanja životne sredine postala „najveća politička glavobolja“ Aleksandra Vučića, i podseća da su se krajem prošle godine desetine hiljada ljudi okupile na uličnim protestima u zemlji zbog Rio Tinta.
„Demonstracije su naterale vladu da se povuče, što retko čini, i 20. januara su otkazali dozvole za ovaj projekat.“
Kineske investicije u Srbiji, uključujući i one nadomak Beograda, ali i u Boru, pojačale su bes građana.
„Uprkos hvalospevima Pekingu u provladinim srpskim medijima, za mnoge građani Srbije sada je Kina sinonim za degradaciju životne sredine.“
No za razliku od Rio Tinta – „veoma ranjivog i zbog veza sa Australijom, zemljom koja je proterala tenisku zvezdu Novaka Đokovića“ – kienske kompanije i dalje imaju nepodeljenu podršku predsednika Vučića, navodi Njujork tajms.
Tagovi
