Prošle nedelje u galeriji „Arte“ u Beogradu održana je izložba fotografija kao i promocija monografije Jadrana Lazića koji od sedamdesetih godina živi u Parizu i Los Anđelesu. Ovaj fotograf je slikao sve moguće svetske zvezde tokom karijere što su potvrdili zidovi galerije. Šon Pen, Džodi Foster, Majkl Daglas… samo su neki od tih zvezda koje je osvetlio blic Jadrana Lazića. Istovremeno, slikao je Henrija Kisindžera, ajatolaha Homeinija, ali i prvi i jedini poslao u svet slike sa sahrane lidera SSSR-a Leonida Brežnjeva.
Pre toga karijeru je započeo slikajući sve jugoslovenske zvezde. Jadran Lazić je svedočanstvo jednog vremena koje je obeležio spektakl ali koje je nestalo dolaskom Instagrama.
Tvoja prva knjiga zvala se „Ja paparaco“, to je bilo davno a danas je paparaco postao negativna etiketa.
Bio sam preteča paparaca, i bilo nas je pet-šest u Parizu. Ni u svetu nije bilo mnogo fotografa koji slikaju zvezde kako ulaze i izlaze iz restorana. Mi smo bili fini momci, paparaco džentlmeni. Probamo da slikamo neku zvezdu, a ako ona neće, onda „Hvala lepo, doviđenja“. Ubrzo se sve izvitoperilo.
Dao sam naziv svojoj prvoj i davnoj knjizi „Ja paparaco“ zato što mi je taj naziv zvučao atraktivno. Ali ja nikada nisam bio pravi paparaco. Jer kad izađe Dejvid Bouvi iz hotela, počnem najpre razgovor s njim. I tek onda predložim fotografisanje. I kad kaže „Okej“, ja krećem. Ako neće, onda hvala i doviđenja.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 30. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Tomi Zdravkoviću, „Istinita priča o poslednjem boemu Jugoslavije“
Tagovi
