O čemu li je mislio Milo Đukanović kada je odlučio da, uoči turističke sezone, aktivira zakonsku inicijativu o nacionalizaciji svetinja SPC u Crnoj Gori? Misli li da će, uvođenjem Miraša Dedeića kao stečajnog upravnika moštiju Svetog Vasilija Čudotvorca na Ostrogu ili ruke Svetog Jovana Krstitelja, privući Srbe da masovno pređu sa ove, na onu stranu Brda, u kupaćim gaćama?
Kakva su to vremena došla, kad čovek, umesto da gleda lepote plaža i cene apartmana i hotela, mora pažljivo da analizira regionalnu politiku i zamišlja kako se igra sa životom, i to ne na dobrovoljnoj bazi, već na osnovu uplaćenog aranžmana?
Zatekne se, recimo, u Budvi, boreći se da nađe ležaljku na plaži, kad iznenada čuje glasine kako se Amfilohije zabarikadirao na Ostrogu, dok manastir okružuje policija, a verni narod blokira prilaze?
Naravno da bi mnogo veći stres doživeo ukoliko bi, kojim slučajem, Dedeić došao na plažu i ponudio se da, prevodeći vernike iz SPC u CPC, umesto krštenja u moru, namaže leđa kolebljivim vernicima. Estetski prizor takvog misionarstva, dovoljan je da srpski turista zapliva ka pučini. Dok se bude održavao na površini, žmirkaće, gledajući u sunce, i pitati se šta ga čeka kada se vrati na obalu: da li će mu ležaljku naplatiti kao da je kupio novu kožnu garnituru, a apartman kao dvosoban stan u Borči?
Ceo tekst u aktuelnom broju Nedeljnika. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
Петар
Хаха, па врло лако. Тамо никако не летовати. И заобилазити у широком луку.
Goggis
Sta cu tamo? Pa da mi posle toga treba jos pravi godisnji odmor
Logika
Vrlo lako rešenje, samo slediti auto-put ka jugu..