(Beta) – Japanski premijer Fumio Kišida u nenajavljenoj poseti Kijevu izrazio je podršku Ukrajini, dok je istovremeno kineski lider Si Đinping boravio u Moskvi, produbljujući odnose Kine i Rusije, pišu svetski mediji uz ocenu da su posete dva azijska lidera suprotstavljenim stranama u oštrom kontrastu, pokazujući kako rat u Evropi utiče na najveće azijske privrede u čijim odnosima takođe postoje tenzije, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Japanski premijer nudi podršku Ukrajini dok kineski lider podržava Rusiju, ističe Asošiejtid pres.
Dve posete na oko 800 kilometara razdaljine, prema oceni AP-a, istakle su posledice rata u Ukrajini po međunarodnu diplomatiju dok se zemlje sveta svrstavaju uz Moskvu ili Kijev.
Kišida, koji će u maju predsedavati samitom Grupe sedam, sastao se s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i odao počast poginulima u Buči, gradu kod Kijeva koji je, kako navodi AP, postao simbol ruskih zverstava nad civilima.
Peking insistira da je neutralan posrednik u Ukrajini, ali su u zajedničkoj izjavi u utorak, Rusija i Kina naglasile potrebu da se „poštuju legitimne bezbednosne brige svih zemalja“ da bi se rešio sukob, što, kako ukazuje AP, ponavlja argument Moskve da je poslala trupe u susednu zemlju kako bi sprečila SAD i NATO da Ukrajinu pretvore u antiruski bastion.
Strateškim posetama suprotstavljenim stranama u sukobu lideri Japana i Kine dali su odličan primer kako je rat u Ukrajini odjeknuo u Aziji, ocenjuje BBC.
Japanski premijer obećao je nepokolebljivu podršku ukrajinskom predsedniku s kojim je razgovarao i o rekonstrukciji i humanitarnoj pomoći. S druge strane, Sija je u Moskvi Putin opisao kao prijatelja i partnera.
Iako Kina može da insistira da je neutralna, trenutno izgleda više kao da je naklonjena Moskvi nego nepristrasan posrednik, ukazuje BBC, navodeći da je Si rekao da će Kina dati prioritet svojim vezama s Rusijom.
Kišida je bio pod sve većim pritiskom svoje vladajuće Liberalno-demokratske partije da poseti Ukrajinu, pošto je on dosad bio jedini lider Grupe sedam koji je nije posetio otkako je Rusija pokrenula invaziju prošle godine.
S druge strane, ukazuje BBC, poseta kineskog lidera Moskvi je deo njegovih napora da se proširi globalni uticaj Kine. Ipak, boravak japanskog lidera u Ukrajini istovremeno šalje snažnu poruku o tome gde se dve zemlje nalaze u ovim geopolitičkim previranjima.
A to nije mala stvar, ocenjuje britanski javni servis, pošto Japan u mnogo čemu mora da balansira, posebno u odnosima s Kinom. Prošlog meseca, dve zemlje su održale bezbednosne razgovore u Tokiju prvi put posle četiri godine. Peking je rekao da je uznemiren jačanjem japanske vojske, dok je Tokio kritikovao vojne veze Kine s Rusijom i navodnu upotrebu špijunskih balona.
U Japanu takođe postoji duboka zabrinutost zbog potencijalnih paralela između ruske invazije na Ukrajinu i najgoreg scenarija u kojem bi Kina izvela vojnu agresije na Tajvan što bi bez sumnje uvuklo Japan.
Kišidina poseta Kijevu stoji u oštrom kontrastu sa Sijevim boravkom u Moskvi, ocenjuje Vašington post.
Dok je Kišida pružio podršku Ukrajini postavši prvi posleratni japanski lider koji je posetio ratnu zonu, Si je u prvoj poseti Rusiji od početka invazije na Ukrajinu, još jednom iskazao podršku Moskvi dok nalog za hapšenje zbog optužbe za ratne zločine sve više izoluje ruskog lidera.
Prikaz dva azijska lidera na suprotnim stranama rusko-ukrajinskog sukoba podvukao je, kako navodi list, Kišidino povezivanje bezbednosnih pitanja u Evropi i istočnoj Aziji s pogledom na sve veću asertivnost Kine u regionu i njegove napore da pokaže svoju zemlju kao vodeću azijsku državu na strani Zapada protiv Rusije.
Kišdina poseta Kijevu je takođe učvrstila odustajanje Tokija od višegodišnjih napora da poboljša odnose s Rusijom, što je postalo vidljivo još na početku invazije kada se Japan pridružio Zapadu u sankcijama Moskvi.
Ruska agresija podigla je uzbunu u Japanu, ubrzavajući debatu u zemlji o odbrambenoj i bezbednosnoj politici, navodi Vašington post i dodaje da je invazija pokazalo Japancima kako bi kinesko zauzimanje Tajvana mogla biti realnost.
Japan je u decembru usvojio korenite promene u strategiji nacionalne bezbednosti i značajno povećao budžet za odbranu, u dramatičnom potezu oslobađanja od dugogodišnjih posleratnih pacifističkih ograničenja.
Kiša je više puta upozoravao da „Ukrajina danas može biti istočna Azija sutra“ izražavajući zabrinutost da bi zemlje u tom regionu mogle da krše međunarodne norme, mada nije eksplicitno imenovao Kinu koja je najveći trgovinski partner Japana.
Prošlog meseca, Japan je Ukrajini obećao još 5,5 milijardi dolara humanitarne pomoći povrh 600 miliona dolara finansijske pomoći koju je već pružio Kijevu od početka invazije. Japan je takođe prihvatio ukrajinske izbeglice, uprkos dugogodišnjem odbijanju da otvori svoje granice za ljude iz zona sukoba.
Samit Sija i Putina takođe su pomno pratile zemlje na Zapadu zabrinute zbog produbljivanja ekonomskih i političkih odnosa Moskve i Pekinga, piše Volstrit džurnal.
Si i Putin su do sada osporavali, kako navode, geopolitički poredak na čelu SAD i dobili podršku posebno u zemljama u razvoju za svoju viziju multipolarnog sveta. Zapadni lideri su, međutim, zabrinuti da bi ta vizija mogla da otvori veće tenzije između Istoka i Zapada.
Analitičari kažu da bi Putin mogao da predstavi samit kao dokaz da Moskva i dalje ima moćne prijatelje uprkos sankcijama zapada. Si bi, dotle, mogao da prikaže Kinu kao mogućeg posrednika u sukobu, što bi mu donelo podršku među zemljama koje su nastojale da ostanu neutralne u ratu. Si je podržao Putinov stav o Ukrajini, ali nije potvrdio planove za ključni gasovod za preusmeravanje ruskog gasa iz Evrope u Aziju, ističe Fajnenšl tajms.
Tagovi
