Ponekad je teško. Recimo kad beba neće da zaspi. Kad sat vremena skakućeš na lopti, njišeš se i dubiš na glavi, a usput šuštiš i pevaš sve pesmice koje znaš i koje ne znaš a ona uporno odbija da zaspi.
Teško je kad si umorna a moraš da ustaneš. Teško je kad su grčevi, regresije, nicanje zubića. Teško je kad je nešto muči a ti ne znaš šta. Teško je dok je mala i lomljiva i dok zavisi samo od tebe. Teško je dok ne znaš pojmove: kolostrum, temenjača, tortikolis, frenulum i kišobran kolica pa misliš da su to prosto i jednostavno – kolica sa kišobranom. Teško je na vakcinaciji, kad nju bockaju a tebe boli. Teško je što hoćeš sve a nekad ne možeš baš ništa.
Teško je kad ti ljudi govore šta treba da radiš, a ti ih nisi pitala za savet. Teško je da ubediš stare generacije da veruju u nove generacije. Teško je da nađeš vremena za sebe a i kad ga nađeš, teško ti je da ne misliš o njoj. Teško je prihvatiti pomoć a još je teže bez pomoći…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS