Nezavidnu poziciju Srbije u međunarodnim odnosima izmenio je Veliki rat, mada, kako je to sa Srbijom obično znalo da bude, ni okolnosti sa stranim uticajima pred početak rata, nisu bile dobre.
„Najpopularniji strani poslanik u srpskim zemljama ikada bio je Nikolaj Henrikovič Hartvig koji je kao ruski poslanik u zemlji boravio od 1909. do 1914. godine“, misli Antić.
I zaista, brojni istorijski spisi, ali i arhiva Politike prikazuju Hartviga kao „srpskog sina i komšiju“, a mogu se pronaći i tekstovi u kojima Srbi Hartvigu „tepaju“ kao Nikoli Hartviću. Na osnovu teksta objavljenog u Politici od 11. jula 1914, dan nakon njegove smrti, stvoren je i mit da je Hartvig „prva žrtva Velikog rata“.
„Beogradska ulica je između dva rata nosila njegovo ime, zvali su je ‘Hartvigova’. On je umro 1914. godine u austrougarskom poslanstvu čekajući svog kolegu. Kasnije je rašireno uverenje da su ga Austrijanci otrovali. U vreme kada je izbio Prvi svetski rat, u Srbiji nije bilo poslanika nijedne od tri velike sile koje su joj bile saveznici, ni iz Engleske, ni iz Francuske, ni iz Rusije. Pedžet je premešten, Deko je poludeo, a Hartvig umro. Uoči svetskog rata to je svakako bila nesreća“, misli Antić.
Veliku priču o tome koji su nam sve strani poslanici krojili kapu, od Rodofinikina do Madlen Olbrajt, pročitajte u aktuelnom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 24. decembra.
Tagovi
