Pokret „1 od 5 miliona“ ocenio je danas da Savez za Srbiju (SzS) i druge opozicione organizacije ne bi u svoje redove trebali da primaju kompromitovane bivše članove vadajuće stranke, a da bi u suprotnom lustracija koju bi sprovodili „vrlo verovatno bila selektivna i ne bi se odnosila na one koji bi uspeli na vreme da prebegnu“.
Predstavnici pokreta su pozdravili kreiranje „Bele knjige“ o korupciji u Beogradu, ali je postavio pitanje da li će se iz nje izbrisati biografije onih koji su članstovo u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) „zamenili za pristupnicu (SzS)“.
„Da li su ispitane biografije onih bivših kadrova SNS-a koji su, videvši da im brod tone, pohrlili u stranke sadašnje opozicije? Sigurno da ima i tu poštenih ljudi, ali razdvaja li se žito od kukolja? Tako bismo imali samo ‘prepakivanje’. Kao što je posle pada Demokratske stranke sa vlasti SNS postala sigurna kuća za razne Vesiće i Trivanke, tako bi i neka nova vlast otvorila svoja vrata za pranje biografija raznih Belića, Soča i njima sličnih. Ponavljamo, tako se ne menja sistem“, navodi se u sapštenju.
Pokret 1 od 5 miliona je, kako se navodi, „postavio pitanje i o vremenskom opsegu „bele knjige“, s obzirom da je potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović rekao da će ona biti „osnova za utvrđivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina“.
„Zašto za samo posledjih šest godina? Zašto ne i ranije? Da li je to onda replika naprednjačke prakse, koja je, pak, replika njenih prethodnika, po principu ‘kažnjavamo samo one koji nisu naši i koji nisu iz našeg vremena’? Da li je to pravda postala selektivna?“, dodaje se u saopštenju.
(Beta)
Tagovi
Neko iz opozicione mase
Zašto li samo komentarišete SZS, možete malo i sebe?!!!
Душko
Преко педесет ми је, памтим и оно брозоморско време и Милошевићеву лажну националну еуфорију, и 9. и 11. март, кад сам био међу студентима који су извиждали и патријарха Павла и Радована Караџића. Свега је било у овој нашој Србији, али да ме зову штабови СНС и ословљавају по имену, иако се фиксни телефон не води на мени, и питају да ли ћу изаћи на изборе и кога ћу ја и моји укућани гласати- то су ме дословце питали- е то нисам доживео. Ова омладина, “Један од пет милиона”, спада у нешто најапстрактније и најневероватније што се у српској политици појавило. Њихов излазак на иборе, критика Савеза за Србију који не излази на изборе, и уопште њихов тренутни однос према свему је или невероватни сплет још невероватнијих догађаја и околности, или је то велики невиђени успех Вучићеве машинерије за сламање и уништавања сваког иоле озбиљнијег отпора који се појави. Али опет, ово су млади паметни и образовани људи, па не могу да верујем да су тек тако окренули главу од оних који су долазили на протесте и подржавали промене. Изаћи на изборе данас, у оваквим неравноправним условима је потпуно бесмислено. Много је веће шансе имао Бабић против Мартића него данашња опозиција против Вучића. Иначе, ко не зна Милошевић је водио најбескрупулознију кампању у историји када је требало довести Мартића на власт у Републици Српској Крајини. За ту сврху коришћен је, ко би други него РТС у пуном капацитету и арсеналу лажи и подметања. Мартић је победио, Бабић је политички маргинализован. Резултат је дошао врло брзо а то је “ОЛУЈА”. Ако неко мисли да нас ова покварена политика, ова игра марифетлука и манипулација свим и свачим неће дебело коштати, тај се опасно вара. Рачун ће врло брзо стићи на наплату. То треба да зна и ова омладина “Један од пет милиона” и они који ордење дају онима који то не заслужују и они који тобоже забринути за судбину својих на локалу морају да изађу да их не оставе на цедилу и они који су људи и интелектуалци од интегритета и угледа а трпе будале ма местима председника покрета и странака и они који би нешто да ураде па направе већу штету него корист и они који ћуте месецима па констатују како народ нема поверења у опозицију, а они су та опозиција, па режимски таблоиди одмах промене рефрен-сад иде Ћилас, Шолак, Обрадовић... Тај неко не фали џабе. Да не заборавим још и омиљеног ми колумнисту патриотских сајтова који само пише о другосрбијанцима, опсесивно и непрекидно, а о већинској Србију која је увек била кључ свега, нит говори нит мромори.