Svaki život jeste roman, ali nije svaki roman tako impozantan kao život Dragoslava Mihailovića. Rano je ostao siroče, kao veoma mlad bio zarobljenik u kaznenom logoru, bio trgovački zastupnik, radnik u kamenolomima i fabrikama kože, kao i impresario u putujućem cirkusu. Tek kasnije postaje proslavljen, pa prezren, pa ponovo proslavljen književnik. Putanje ovog života, koji se ugasio u nedelju u Beogradu u devedeset trećoj godini, ispunile bi tomove za pet, šest, sedam egzistencija.
Zahvalan sam što sam na jedan kratki, majušni trenutak (oko dva sata, da budem precizan) imao priliku da budem deo tog života. Jer ko je upoznao Dragoslava Mihailovića nije upoznao samo izuzetnog čoveka i velikog pisca – susret sa ovim čovekom bio je i susret sa jednim od poslednjih živih svedoka jugoslovenske istorije.
Svedok koji je ostavio mnogo toga značajnog za sobom. Svedok kom pokolenja imaju da zahvale na mogućnosti da saznaju šta je bio Goli otok. (Drugo je pitanje da li će pokolenja tu mogućnosti iskoristiti.)
Ceo tekst čuvenog nemačkog novinara objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
