Ako shvatite da unosite mnogo šećera ili nezdravih masnoća, možda je uzrok u tome što ne spavate dovoljno, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Journal of the American Heart Association, a prenosi CNN.

Naučnici iz medicinskog centra Univerziteta Kolumbija proučavali su vezu između kvaliteta sna i prehrambenih navika kod oko 500 žena koje su učestvovale u programu AHA Go Red, jednogodišnjoj studiji obrazaca spavanja i kardiovaskularnog rizika kod žena.

Ono što su otkrili jeste da su uz lošiji kvalitet sna ili kraći san žene konzumirale više šećera, zasićenih masti i kofeina.

Otkriće je važno zbog toga što su žene izložene većem riziku od gojaznosti ili poremećaja spavanja, što može da bude podstaknuto povećanim unosom hrane.

Hrana s visokim udelom šećera i nezdravim masnoćama takođe je povezana sa zdravstvenim stanjima i bolestima među kojima su i dijabetes tipa 2, srčane bolesti i gojaznost.

„U našem modernom društvu često radimo do kasno u noć, večeramo kasno i ponekad zanemarujemo koliko je san važan za naše zdravlje“, kaže dr. Bruk Agarval, voditeljka studije i pomoćnica profesora medicinskih nauka na Kolumbiji.

„Naša studija ukazuje na važnost dobrog i kvalitetnog sna za upravljanje telesnom težinom, kao i za potencijalnu prevenciju srčanih bolesti među ženama“.

Više od trećine žena koje su učestvovale u studiji patilo je od nekih poremećaja spavanja.

Skoro 55 odsto spavalo je manje od sedam sati noću, a od njih čak 25 odsto se žalilo i na nesanicu. Prosečno vreme spavanja među ispitanicama bilo je manje od sedam sati.

Žene koje nisu dobro ili dovoljno spavale, unosile su prosečno 500 do 800 dodatnih kalorija. One su prekoračivale preporuke za ukupni unos masnoća, kao i za unos zasićenih masti, šećera i kofeina, ali su zato konzumirale premalo integralnih žitarica i vlakana.

Mlađe žene koje su se žalile na loš san takođe su unosile manje mlečnih proizvoda.

Jedan od razloga zbog kojih bi pomanjkanje kvalitetnog sna moglo da vodi do prejedanja jeste to što se veruje da loš san stimuliše glad i potiskuje hormonalne signale koji šalju informacije o sitosti, zaključuje se u istraživanju, prenosi Hina.

Nesanica može da utiče na hipokampus, deo mozga koji reguliše unos hrane. Ako unos šećera i masne hrane dovode do abnormalne aktivnosti hipokampusa, teže je odupreti se želji za nezdravom hranom.

„Kad smo umorni, skloni smo impulsivnim umesto racionalnim odlukama“, kaže dr. Maja Adam sa Univerziteta Stanford.

Naučnici dodaju da je još jedno objašnjenje to da unošenje previše hrane dovodi do probavnih tegoba koje otežavaju ženi da utone u san.

Agarval preporučuje da se kvalitetniji san obezbedi tako što će spavaća soba biti mračna, isključi telefon, a dobro je opustiti se meditacijom ili toplom kupkom pre spavanja, kao i zdravijom ishranom i laganijim obrocima pre spavanja.

Komentar(1)

  1. OBIČNO JEDEMO PREVIŠE SVEGA ŠTO RADO JEDEMO
    26. фебруар 2020. 09:00

    Što manje spavamo i radimo više vremena imamo da jedemo, zar ne?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.