Naprednjačka lista za Beograd je proglašena, a još uvek se ne zna definitivno šta je plan opozicije. Trenutno dominira stav da će gradski izbori zakazani za početak juna biti bojkotvani, mada još nismo čuli da li o tome postoji konsenzus na nivou liste „Srbija protiv nasilja“ i NADA. Ideju o bojkotu je DSS prvi proklamovao, a sada je glavni zagovornik SSP Dragana Đilasa. U međuvremenu je u opozicionu jednačinu uvedena još jedna nepoznata, a to je kuloarska najava da će u izbornu trku ući Savo Manojlović, odnosno pokret „Kreni-promeni“. A deo opozicije se još nada da se može nešto postići u pogledu „popravljanja izbornih uslova“. Prema našim izvorima, opcija bojkota redovnih (jesenjih) lokalnih izbora je manje poželjna opcija od bojkota ponovljenih beogradskih.
„Od uvođenja višestranačja u Srbiji, opozicija je dva puta zvanično (1997. i 2020. godine) i jednom nezvanično, 2012. godine bojkotovala izbore. Paradoksalno, jedino kada je bojkot promenio političku sliku Srbije bilo je 2012. godine s pojavom neformalne grupe ‘belih listića’. Čak i kada je 2020. godine najveći deo opozicije bojkotovao izbore, jedino što je time dobijeno je izlaznost ispod 50%. Drugim rečima, biračko telo koje redovno izlazi na izbore je do te mere socijalizovano da glasa za svoju ideološku stranu da odsustvo prave konkurencije i nefer izbore ne vide kao naročiti problem“, kaže profesor na FPN Bojan Vranić.
Opozicija je posle decembarskih izbora vršila, kako se to već kaže, energičnu diplomatsku aktivnost u evropskim institucijama i neki rezultati su postignuti. Problem srpske demokratije je prepoznat – kao problem. Pitanje je i koliko kao problem koji treba rešiti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 639
Tagovi
