Kompanija koja je isporučila ogromne zalihe amonijum-nitrata do luke Bejrut, gde je prošle godine u avgustu došlo do razorne eksplozije, povezana je s trojicom uticajnih poslovnih ljudi koji su bliski sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, pokazala je nova istraga, a prenosi Gardijan.
Novi podaci o kompaniji „Savaro Limited“ – koja je u međuvremenu odjavljena sa adrese u Londonu – pojačali su sumnje da je Bejrut bio pravo odredište tereta, a ne Mozambik, koji je do sada smatran konačnom destinacijom opasnog materijala.
Kako prenosi Gardijan, sada je prvi put predstavljena mogućnost da bi detonacija 2.750 tona nitrata u Bejrutu mogla da bude posledica pokušaja sirijskih funkcionera da nabave nitrate za upotrebu u oružju.
Film libanskog producenta i reditelja Firasa Hatuma, koji se emitovao ove nedelje na lokalnoj televizijskoj mreži El Džadid, predstavio je vezu između kompanije „Savaro Limited“ i tri osobe koje su bile ključne za jačanje Asada od najranijih meseci građanskog rata u Siriji.
Georg Hasani, Mudalal Kuri i njegov brat Imad su rusko-sirijski državljani kojima su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije zbog podrške sirijskom vođi. Kompanije povezane sa Hasanijem i Imadom Kurijem su bile na istoj adresi na kojoj se nalazila i kompanija „Savaro Ltd“ u Londonu, koja je nitrat kupila još 2013. godine.
Zvanično odredište tereta bio je Mozambik. Međutim, teret je preusmeren i istovaren u Bejrutu, gde je bio nesigurno uskladišten sve do katastrofalne eksplozije na leto prošle godine.
Američko ministarstvo finansija je optužilo Mudalala Kurija za pokušaj nabavke amonijum-nitrata nekoliko meseci pre nego što se ruski teretni brod „MV Rosus“ usidrio u libansku prestonicu.
Promena rute broda, njegovo netransparentno vlasništvo i misteriozno poreklo dobavljača tereta podstakli su sumnje da je Bejrut od samog početka bio krajnje odredište sofisticirane krijumčarske operacije.
Adresa kompanije „Savaro Limited“ u Londonu – 10 Great Russell Street, London WC1B 3BQ – bila je i registrovana adresa kompanije „Hesco Engineering and Construction“.
Direkto te kompanije je bio Hasani – jedan od preduzetnika bliskih Asadu – kog su SAD 2015. godine takođe stavile na listu osoba kojima su uvedene sankcije zbog navodne kupovine nafte od terorističke organizacije Islamska država (ISIS), u ime sirijske vlade.
Prema dokumentima koje je dostavio Hatum, još jedna londonska adresa kompanije „Savaro Limited“ je dovedena u vezu s „IK Petroleu“, još jednom Hasanijevom kompanijom koja je u međuvremenu prestala da postoji, a koju je do 2016. vodio Imad Kruri.
Očigledne veze, kako piše Gardijan, ukazuju na Bejrut, gde vladajuća klasa budno motri na istragu o eksploziji koja se vodi pred tamošnjim sudom.
Premijer prelazne vlade Hasan Diab, trojica bivših ministara i više od trideset nižih funkcionera su do sada optuženi za katastrofu koja je usmrtila više od 200 ljudi i uništila gradsko predgrađe s lukom.
Takođe, povezanost između eksplozije, sirijskog režima i Rusije, koja je snažno podržavala Asada na bojnom polju, u nekim je krajevima izazvala priličan bes.
Međutim, drugi čovek države Hatem Mensur je odbacio takve navode.
„Koga briga ko je nas dignuo u vazduh? Samo im recite da nas drže daleko od ovog prokletstva zvanog korona i mi ćemo im oprostiti“, rekao je Mensur.
Ujedno, sve je veća zabrinutost da bi bilo koju lokalnu istragu omeli domaći centri moći, koji su učestvovali u operacijama luke Bejrut i smanjenju njenih prihoda.
Luka u Bejrutu već je dugo mikrokosmos libanskog političkog sistema, koji upravlja ministarstvima kao feudima, odobravajući im ogromne prihode iz državnog budžeta i raspoređujući ih na čelnike koji su zadržali vlast nakon građanskog rata u zemlji, prenosi Gardijan.
Takođe, ono što dodatno komplikuje bilo kakavuistragu na lokalu je međunarodna dimenzija putovanja tereta, kao i tajanstveni svet globalnog brodarstva, ali i svedoci koji će verovatno ostati nedostižni, ukoliko ne bude globalnog napora da im se uđe u trag.
Interpol je ove nedelje objavio imena tri osobe za koje se smatra da su relevantne za istragu.
U pitanju su ruski državljanii Igor Grehuškin, za koga se veruje da je vlasnik „MV Rhosusa“ i Boris Prokošev, koji je u to vreme bio kapetan broda, kao i Portugalac Žorze Moreira. On je navodno dobavljao amonijum-nitrat iz gruzijske fabrike „Rustavi Azot“.
Presudno pitanje za istragu je zašto je korišćena kompanija za posredovanje u dogovoru s kompanijom „Fabrica de Explosivos de Mocambique“ iz Mozambika. Pomenuta kompanija je povezana s vladajućom porodicom u državi.
„Sumnjam da Liban može da reši istragu iz brojnih razloga, imajući u vidu to na kakav način su se stvari rešavale prethodnih meseci“, rekao je Hatum.
„Takođe, ne verujem ni u jednu međunarodnu istragu jer smo u prošlosti imali mnogo loših iskustava, a i politika uvek stoji na putu“, dodao je on.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
