Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović dolazi u zvaničnu posetu Beogradu 9. jula. Kako je ranije skrenuo pažnju – ovo je prva poseta od početka njegovog mandata, nakon odlazaka u Brisel, institucije Evropske unije i NATO, i na osnovu toga, jedan od glavnih prioriteta crnogorske spoljne politike. Njen cilj je “jačanje političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje, kao i unapređenje regionalne saradnje”.
“Na taj način ćemo staviti fokus na sljedeći prioritet naše vanjske politike, a to je u potpunosti normalizacija odnosa u regionu i unapređenje dobrosusjedskih odnosa sa svim zemljama regiona, uključujući i Srbiju, koja je jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Crne Gore.”
Milatović je pohvalio Otvoreni Balkan i ponudio da Crna Gora bude domaćin pregovora Beograda i Prištine i da pomogne u rešavanju problema, ali je predsednik Srbije to odbio.
Poseta crnogorskog predsednika pokreće mnoga pitanja.
Kakvi su zapravo odnosi ovih međusobno uslovljenih zemalja, među kojima poslednjih 20 godina vlada napetost? Da li je volja novog predsednika dovoljna da otopi inat i provokacije i šta možemo očekivati?
“Crna Gora i Srbija to je jedna familija”
Taj transparent malo-malo osvane na nekom prometnom mestu, na autoputu, ili ga navijači razvuku na utakmici. Isto to se skandiralo na protestima u Beogradu, i ispred Skupštine Srbije 2020. kada je Milo izgubio parlamentarne izbore, i kada se slavilo, pevalo što je izgubio tridesetogodišnju vlast i kada su se ukrštale srpske i crnogorske zastave.
Mili Prelević, urednik crnogorskog lista Dan, kaže da vlasti dve države treba da shvate da su građani u prijateljskim odnosima, i da “većina njih smatra da su isti narod”.
Ali šta je onda prepreka koja odnose ove dve države čini hladnim?
“Crna Gora ima oko 600.000 stanovnika, a u Srbiji prema istraživanjima živi preko 2 miliona Crnogoraca. Teret visoke politike koje vode naši državnici nas vuku u prepirke i svađe, nema problema da putujemo jedni kod drugih, da uvozimo ili izvozimo robu, ali su zvanični odnosi veoma loši”, tvrdi Prelević.
Odnosi zvanične Crne Gore i zvanične Srbije “uopšte nisu dobri” i kroz istoriju je bilo malo perioda kada su bili na zadovoljavajućem nivou.
Problemi
Kako kaže Prelević, veliki problem je to što je Crna Gora priznala Kosovo, u trenutku kada 80 odsto njenih građana nije bilo za to. Drugi problem je to što Srbija nema ambambasadora u Crnoj Gori, a Podgorica ima otpravnika poslova u Beogradu.
U poslednje vreme se spominje i neizručivanje Svetozara Marovića.
“To su politički problemi koje nije teško rešiti ako to žele političke elite. Postoji mogućnost da se odnosi poboljšaju, ali u Crnoj Gori političari govore da je problem u Srbiji, a u Srbiji da je problem u Crnoj Gori i njenoj politici o Kosovu, NATO, prozapadnoj orijentaciji, pa čak i Otvoreni Baklan je počeo da predstavlja problem.”
Saradnik Velikih priča Đuro Radosavović kaže da bi najbolje bilo da odnosi ne budu kao do sada.
“U smislu politike, odnosi Crne Gore i Srbije zasnivali su se na inatu. Crnoj Gori potrebna je bila babaroga kao smisao ugroženosti, a Srbija je reagovala na te provokacije. Bilo je mnogo pitanja koja su zaglavila, događao se klinč.”
Kako je bilo
Prelević tvrdi da su za vreme vlasti Mila Đukanovića odnosi sa Slobodanom Miloševićem bili dobri, ali dodaje da su njihovi lični odnosi, kada su pogoršani, doveli do urušavanja državnih odnosa.
“Imamo situaciju da je Đukanović dugo pomagao tadašnju Miloševićevu opoziciju na čelu sa Đinđićem i kada je on došao na vlast odnosi su ponovo bili izvanredni. Kada je na vlast došao Aleksandar Vučić govorilo se kako je to uspeo uz pomoć Mila Đukanovića, opet su ti odnosi bili odlični a onda su postali veoma loši zbog nekog ličnog sukoba o kome javnost mnogo ne zna.”
Đukanović je 2020. godine, 30. avgusta izgubio parlamentarne izbore ali ne i vlast, bio je predsednik do skoro, i odnosi su bili veoma loši.
“Milo je iskoristio priliku što je jedna od pobjedničkih koalicija bila koalicija Za budućnost Crne Gore, za koju se ovde govori da je veoma bliska sa Aleksandrom Vučićem, to je doprinjelo tome da krenu priče ‘evo sada će Srbija da pokori Crnu Goru’, ‘sada će srpski uticaj da bude prejak’, međutim Đukanovićeva osnovna greška, ne samo na nivou odnosa sa Beogradom, nego i na unutrašnjem nivou je bila taj beskrupulozan napad na Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu. To je uticalo da izgubi vlast.”
Radosavović tvrdi da je Abazović “samom pojavom učinio mnogo”, ali da za suštinske promene treba mnogo vremena.
“Abazović je razdrmao scenu, ali ne mijenja se tridesetogodišnji sistem preko noći. On je prekinuo ritual da kad god vlast zapadne u krizu traži krivca u susjedstvu, prvenstveno u Beogradu. On nije išao tim putem, što je za pohvalu. Krivokapić je bio nesnađen, bez konkretne moći, sve mu je izmicao i svi su ga preticali. Plašio se da mu se ne zamjeri bliskost sa Beogradom. Nije bio decision maker. Mnogo je želio, a slabo što je postigao.”
Kako kaže, nova politička garnitura nije bila svesna u šta se upustila. “Trideset godina je režim učio kako da podmeće noge, a ekipa nakon 30. avgusta nije bila svjesna opasnosti. Treba vremena da Vlada u Crnoj Gori odabere svoj put. Vidjećemo da li će naredna biti takva. Možda je još rano.”
Šta možemo da očekujemo od budućnosti?
“Vjerujem da će Jakov Milatović kao novi predsjednik učiniti sve da se odnosi normalizuju i da budu što bolji. I sa strane Beograda izgleda da je ispružena ruka. Vidjećemo koliko će odnosi Beograda i Podgorice zavisiti od predsjednika, a koliko od Vlade. Ova posjeta je značajna jer po prvi put nema tenzija, niko ne strahuje od zapaljivih izjava, pa će valjda postati sasvim normalno da predsjednik Crne Gore posjeti Beograd.”
Jakov Milatović je osvojio najviše glasova u istoriji predsedničkih izbora u Crnoj Gori i ima šansu da mnogo toga promeni. Prelević tvrdi da je jedna od tih stvari sigurno odnos sa Srbijom.
Milatović je u nekoliko navrata najavljivao da će učiniti sve da se odnosi poboljšaju. „Stvar je političkih elita, treba da se reše neki osnosvnih problema, a to je da prestanu politička nagađanja u Crnoj Gori, da nam je Srbija kriva za sve, i da Srbija guši našu nezavisnost i naš suverenitet, ali isto tako mislim da Srbija treba da promeni mišljenje i stav da joj Crna Gora zabija nož u leđa.“
I Radosavović smatra da postoji šansa za poboljšanje.
„Nadajmo se da je govoto sa politikom optuživanja, prevacivanja lopte u teren drugog i da će se dvije države konačno okrenuti ekonomiji, infrastrukturi i da će splasnuti dugo pumpane tenzije. „
Tagovi
