Sjedinjene Države i Kina izmislile su zajedno 1992. godine kovanicu „Jedna Kina“, kako bi stavile u stranu pitanja Tajvana i Hongkonga i predupredile eventualno izranjanja drugih, poput Tibeta i Sinkjanga. Kasnije je došla i nadogradnja „Jedna zemlja (Kina), dva sistema“. U međuvremenu su te retoričko-diplomatske akrobacije izgubile svoje izvorno značenje, kako u interpretaciji Pekinga, tako i Vašingtona. Za Džongnanhaj postoji samo „jedna zemlja, jedan sistem“, ostalo je pitanje samo vremena, dok je na Kapitol hilu jednako rašireno uverenje među republikancima i demokratama da je mnogo bolje imati dve a po mogućstvu i četiri ili pet Kina.
Na ostrvu su svesni ozbiljnosti ratne opasnosti i pored toga što im sa kontinenta stižu već 70 godina pretnje, jer Kina nije bila nikada u svojoj istoriji tako moćna kao što je sada, a sa učvršćivanjem Si Đinpinga na vlasti mogućnost invazije više je nego realna. Maksima Flavija Vegacije, starorimske verzije Sun Cua, „Se vis pacem, para bellum“ (Ako želiš mir, pripremi se za rat) sve je popularnija na Tajvanu mada niko ne želi sukob sa Kinom ali ni da potpadne pod vlast Pekinga, i zato se velika većina nada da će status kvo ostati na snazi.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Uz svaki primerak novog broja Nedeljnika dobijate magazin „Istorija“ na poklon
Tagovi
