Naše ožiljke na grudima, kao i sva Srculenca, nosimo sa ponosom, jer smo zahvaljujući njima danas zdravi.
Jelena Mačković je mama deteta sa srčanom manom i osnivač udruženja roditelja “Za dečije srce bez mane”. Sa nama je podelila svoje iskustvo, kao i dobru volju i želju da pruži podršku svim roditeljima koji prolaze kroz isto iskustvo. Ima važnu poruku i poziva vas da zavirite u svoja srca i pomognete da ona najmanja i najhrabrija, kucaju zdravo.
U svet dečjeg srca i Tiršove ušli smo odmah po rođenju našeg drugog deteta. U porodilištu, nakon uredno vođene trudnoće, neonatolozi su posumnjali na šum na srcu kod naše devojčice i uputili nas kod kardiologa u Tiršovoj. Ubrzo smo postali svesni koliko je važno pravovremeno postavljanje dijagnoze i početak lečenja. Vrata Tiršove su se širom otvorila i mi smo naredna 4 meseca, živeli u njoj.
Prva operacija na srcu izvedena je kada je ona imala svega 10 dana. Bila je tako mala, nemoćna, a mi – prestravljeni, uplašeni, zabrinuti… Nismo verovali da će suženje na krvom sudu i rupa na njenom srcu tek tako moći da se reše. Tu smo upoznali njih – lekare i medicinske sestre sa kardiologije i kardiohirurgije. Sa njima smo delili našu svakodnevnicu, njima smo se obraćali da nam razjasne dileme, odgovore na brojna pitanja o srčanim manama, o operaciji, a od njih smo dobili mnogo više: utehu, toplinu, nadu i vrhunsku medicinsku negu.
Operacija je bila tek početak. Boravak u intenzivnoj nezi je potrajao, oporavak je tekao sporo… Beba je zahtevala danonoćni medicinski nadzor, a ja, njena mama, bila sam samo posetilac. Kratko, par puta tokom dana, mogla sam da je vidim, dodirnem, pomazim, tako nemoćnu, na monitoringu; medicinske sestre su brinule o njoj. To mi je bilo izuzetno teško, nisam mogla da prihvatim da nisam uz nju… Ali, znali smo da je u najboljim rukama i verovali smo da će sve biti dobro.
Period na odeljenju koji je usledio trajao je par meseci. Čekala nas je još jedna operacija. Rupa na srcu je još uvek bila tu, a sa njom i problemi oko hranjenja, nije dobijala na kilazi, koristila je lekove. Međutim, mama i Srculence su bili zajedno. Živiš samo za dan kada će tvojoj bebi biti bolje. Ne spavaš, stalno strepiš, plačeš, brineš, razmišljaš o životu van Klinike jer ne znaš da li ćes se ikada vratiti normalnoj svakodnevnici.
Najveću podršku u tim danima dobijaš kada se okreneš oko sebe i shvatiš da nisi sama. Brojne mame i njihove bebe, deca čine svet „dečjeg srca u Tiršovoj“. Posete su, u tom periodu, bile dozvoljene i značilo je da te posete članovi porodice, prijatelji. Danas je, zbog pandemije, to nemoguće… Ali, zapravo, mame na odeljenju su jedna drugoj najveći oslonac. Tešile smo jedna drugu, delile brigu i strah, smejale se, ohrabrivale se, zamišljale kako će naša deca odrastati, a zauvek će ih povezivati njihova srca.
Naše dete je danas dobro, ide u vrtić, trenira fudbal sa vršnjacima, putujemo, igramo se, kao i svaka druga porodica. Naše ožiljke na grudima, kao i sva Srculenca, nosimo sa ponosom, jer smo zahvaljujući njima danas zdravi.
Udruzenje „Za dečje srce bez mane“ smo pokrenuli iz zahvalnosti i želje da okupimo roditelje koji su kroz svet dečjeg srca prošli, sa onima koji se sada susreću sa rečenicom: Sa srcem vašeg deteta nesto nije uredu. Srculence je tu da nas podseti da je normalan život sa srčanim manama moguć, zahvaljujući sjajnom timu lekara Klinike u Tiršovoj. Oni svakoga dana leče dečija srca, a sada svi mi, kroz akciju Mg Mivele “Od srca za Tiršovu” imamo priliku da pomognemo njima.
Tagovi
