(Beta) – Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da Zapadni Balkan stoji na putu ka Evropskoj uniji „kao autobus bez točkova“, i da se to neće promeniti dok se ne promene političke okolnosti u samoj EU, geopolitičke okolnosti i unutrašnje prilike u državama regiona.
„U tom autobusu je pet, šest putnika koji s vremena na vreme menjaju mesta i sede napred ili pozadi, ali autobus stoji jer nema točkove. Uradili apsolutno sve što se od vas traži, kao Severna Makedonija, ili ne uradili ništa, kao Srbija – nema bitne razlike u odnosu Evrope prema državama Zapadnog Balkana. Uveli ili ne sankcije Rusiji, neće biti ubrzanja evropskog puta za Srbiju, ostaćemo u tom autobusu bez točkova“, rekao je Jeremić za televiziju Nova S.
On je naveo da Srbija neće krenuti ni korak ka Evropi dok se ne oslobodi „kriminalizovane diktature predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer takve ne puštaju u EU“.
„Jedino ‘ubrzanje’ na evropskom putu Srbije ako bi uvela sankcije Rusiji bilo bi da predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je ranije pekao ćevape sa Vučićem, sada na primer ode sa Vučićem u emisiju ‘Hit tvit’ na televiziji Pink i kaže da je Vučić najveći državnik kojeg je Srbija imala. Ne, hvala, to za mene nije dovoljan razlog da podržim uvođenje sankcija Rusiji“, rekao je Jeremić.
Kako je saopšteno iz Narodne stranke, Jeremić je istakao da se do danas nije čuo dovoljno jak argument za uvođenje sankcija Rusiji i da su poznate negativne posledice koje bi to izazvalo, ali da nije jasno šta bi se to loše dogodilo ako ih Srbija ne uvede.
„U Skupštini, kada jednom bude formirana, pitaćemo vlast kakvim je to pritiscima izložena i da li se preti Vučiću lično ili državi, pa ćemo tada zauzeti stav. Ovo što trenutno stoji na stolu nije dovoljno da nas ubedi da podržimo uvođenje sankcija Rusiji“, rekao je Jeremić.
On je dodao da su se „zaleteli i prenaglili“ svi koji su govorili da Srbija hitno mora da se odredi da li je na „pravoj ili pogrešnoj strani istorije“, i dodao da ogromna većina sveta do sada nije uvela sankcije Rusiji.
Predsednik Narodne stranke, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije i bivši predsednik Generalne skupštine UN, rekao je da rat u Ukrajini „nije ni poslednji ni najveći kojem ćemo biti svedoci u narednom periodu“.
„Danas se pokazuje koliko je bila mudra odluka o vojnoj neutralnosti Srbije. Ali tu neutralnost je potrebno učiniti održivom. Kada ne znate da li će se i kada rasplamsati svetski rat, morate učiniti sve da budete samoodrživi, i bezbednosno i ekonomski, pre svega kada je reč o proizvodnji hrane“, rekao je Jeremić.
Jeremić je dodao da bi „trebalo razmisliti“ o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka koji bi trajao tri meseca, jer bez toga nema vojne neutralnosti, i da bi se trebalo ugledati na vojno neutralne države Evrope, gde postoji služenje vojnog roka.
Dodao je da odlazak na konsultacije kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića o formiranju nove vlade nije u javnom interesu, jer pomaže stvaranju privida da postoji demokratija i da je sve normalno a, kako je ocenio, „ništa nije normalno“.
„Narodna stranka nema baš ništa o čemu bi mogla da razgovara sa Vučićem. Mi nemamo nameru da ulazimo u njegovu vladu, niti da sa režimom sarađujemo u bilo kojoj formi. Nebitno je i ko će biti premijer, jer je jasno ko se pita za sve i pokriva sve teme, od vojno-političke situacije u Ukrajini do toga kada će da padne kiša i kakva se kretanja očekuju u ekonomiji. O svemu odlučuje jedan čovek, ostali su lutke. Mi nećemo biti jedna od tih lutaka“, zaključio je Jeremić.
Bobby
Западни Балкан је тај аутобус без точкова, пун путника без наде, који би да стигне до брода лудака, тј. те ЕУ, односно брода којим кормиларе лудаци, усмеравајући тај брод, у овој "олуји", право на стене. При том убеђујући и оне на том броду који нису за кормилом, већ покушавају да се дочепају којег чамца за спасавање, како је разбијање о стене, управо оно што је спасоносни циљ. Уз то се са брода поручује онима у аутобусу, да не треба чекати брод да се укотви, већ да и сам аутобус по себи, може да плови (односно, плута, бар неко време), свакако уз брод и врло битно, у истом смеру. А да ли ће путници преживети, или не, то тренутно није ствар за дискусију на командном мосту међу лудацима, већ је идилична слика о заједничком путу у пропаст, оно што чини целу слику те надреалне композиције оним чему се на том броду тежи.