Prošlo je nedelju dana od azerbejdžanskog “blickriga” u oblasti Nagorno-Karabah i nešto manje vremena od polaganja oružja jermenskih separtističkih snaga i pristanka na preogovore. Azerbejdžan je ispunio svoj cilj i povratio kontrolu nad svojom teritorijom koja, sve do prošlog utorka nije u potpunosti bila njihova zbog većinskog Jermenskog stanovništva.
Dan nakon predaje lideri Azerbejdžana i Jermena u Nagorno-Karabahu seli su za pregovarački sto. Dogovor nije postignut jer nikako nisu mogli doći do konačnog rešenja. Kako su rekli azerbejdžanski predstavnici, bilo teško očekivati da će se svi problemi između Bakua i etničkih Jermena, koji traju decenijama, rešiti na jednom sastanku.
Od tada, neprekidna reka vozila, krovova natovarenih najosnovnim stvarima, kreće se preko Lačinskog koridora ka poslednjem azerbejdžanskom kontrolnom punktu pre ulaska na jermensku teritoriju.
Iako se Azerbejdžan obavezao da će poštovati prava etničkih Jermena u regionu i obnoviti snabdevanje Nagorno Karabaha posle desetomesečne blokade, mnogi stanovnici u strahu od odmazde sele se u Jermeniju.
U prvim danima nakon sukoba, više hiljada Jermena uputilo se prema jermenskoj granici. Od prekida blokade do danas iz Nagorno-Karabaha se raselilo 35 odsto ukupnog jermenskog stanovništva. Do danas u podne, 47.115 prešlo je granicu, a njih oko 22.800 već je službeno registrovano.
U televizijskom obraćanju u nedelju, jermenski premijer Pašinjan rekao je da mnogi u Nagorno-Karabahu „odlazak iz domovine vide kao jedini izlaz“ osim ako Azerbejdžan ne obezbedi „stvarne uslove za život“ i „efikasne mehanizme zaštite od etničkog čišćenja“. Ponovio je da je njegova vlada spremna da „s ljubavlju dočeka našu braću i sestre“.
Dok vlasti u Bakuu tvrde da žele da Jermeni ostanu u Nagorno-Karabahu, kao i da će im obezbediti sva građanska prava i tretirati ih kao ravnopravne i jednake građane Azerbejdzana, u Jerevanu upozoravaju da se njihov narod suočava sa etničkim čišćenjem.
Jermenskih zvaničnici u Nagorno-Karabahu očekuju da u toj oblasti neće ostati niti jedan Jermen. „Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana – 99,9 odsto njih radije napušta naše istorijske zemlje“, izjavio je David Babajan savetnik lidera Jermena u Nagorno-Karabahu.
U međuvremenu, dogodila se eksplozija na benzinskoj pumpi blizu Stepanakerta u kojoj je po poslednjim podacima bilo 68 žrtava. Uzrok eksplozije je i dalje nejasan, ali pomoćnik predsednika Nagorno-Karabaha David Babajan rekao je da prve informacije sugerišu da je to rezultat nemara, dodajući da je malo verovatna sabotaža.
Jermenski premijer je u obraćanju naciji takođe sugerisao i da Rusi nisu pritekli u pomoć tokom konflikta, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova te tvdrnje opisali kao „smešne“. „Jerevan i Baku su zapravo razrešili ovu situaciju. Došlo je vreme za izgradnju međusobnog poverenja“, rekao je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan i azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev sastaće se 5. oktobra u Granadi, u Španiji . Na sastanku će biti prisutan francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.