Jermenija je kavkaska nacija, pozicionirana među nezahvalnim susedima, koja se godinama oslanja na partnerstvo sa Rusijom. Čini se da ova nacija pokušava da smanji svoje veze sa Rusijom, i da joj zapadne nacije nude moralnu podršku i podstrek u toj nameri. Ali, da li je to dovoljno?
Na dan kada je azerbejdžanska vojska izvršila napad na zaednicu Jermena, američki vojnici, iz vazdušno-desantne divizije upravo su bili pri kraju obuke u Jermeniji.
Amerikanci su tom prilikom razvili transparent, na kojem se nalaze obe zastave – Jermenska i zastava SAD, pozirali ispred fotoaparata, i brzo nakon toga napustili zemlju. Obuku u Jermeniji je izvodilo samo 85 vojnika, piše The New York Times.
Jermenija se već godinama oslanja na rusku pomoć pre svega zbog očuvanja bezbednosti u zemlji. Pokazalo se da ruski mirovnjaci nisu uspeli da održe mir u spornoj oblasti, Nagorno Karabahu, koja je međunarodno priznata kao teritorija Azerbejdžana. Oko 2.000 ruskih vojnika radi na tom zadatku u Nagorno Karabahu.
I eto, iako bi Jermenija želela pouzdanijeg partnera, pošto je Rusija dovoljno zaokupljena ratom koji vodi u Ukrajini, ni Zapad ne nudi verodostojnu alternativu.
Sudbina Jermena iz Nagorno Karabaha
Poražena etnička vlada Nagorno Karabaha se u četvrtak formalno raspustila i poručila stanovnicima da nemaju drugi izbor, osim da žive pod vlašću Azerbejdžana, ili da se isele iz svojih domova i prebegnu.
Bajdenova administracija je tokom vikenda požurila u posetu jermenskim diplomatama, kako bi pružila „utehu“ premijeru Nikolu Pašinjanu.
Južni Kavkaz je nestabilni region bivšeg Sovjetskog Saveza, gde se sudbina malih naroda vekovima unazad određuje prema interesima i ambicijama spoljnih, većih sila.
„Mi verujemo da živimo u Evropi, ali geografski, živimo na sasvim drugom mestu“, rekao je Aleksandar Iskandarjan, direktor Kavkaskog instituta u Jerevanu.
„Naši susedi nisu Švajcarska i Luksemburg, već Turska, Iran i Azerbejdžan.“
Jermenija, koja se nalazi u pretežno muslimanskom susedstvu, ponosna je na svoju istoriju, to je jedna od najstarijih hrišćanskih civilizxacija na svetu, i tradicionalno traži rusku zaštitu, još od doba genocida nad Jermenima 1915. godine, od strane Otomanskog carstva, ruskog vojnog neprijatelja.
Nakon raspada SS, Jermenija se pridružila vojnom savezu vođenom Rusijom, koja je ponudila „kolektivnu bezbednost“ i te dve zemlje su proširile ekonomsku saradnju.
Prema nekim procenama, u Rusiji živi više Jermena nego u njihovoj matičnoj zemlji. Jermenija dve trećine energenata dobija iz Rusije.
Ove veze su se danas toliko pokvarile da se neke pristalice Pašinjana plaše da Moskva želi da iskoristi gnev javnosti i svakodnevne proteste građana zbog poraza u Nagorno Karabahu kako bi pokušala da svrgne jermenskog lidera, koji je dozvolio da američke trupe obučavaju jermensku vojsku.
Inače, iako misija nije bila velika, bila je simbolična, kao i ostali kontakti sa administracijom SAD, i između ostalog, jermensko zalaganje da se ratifikuje sporazum po kojem bi predsednik Rusije Vladimir Putin bio odgovoran za ratne zločine po nalogu Međunarodnog krivičnog suda.
Tagovi
