Španski glumac je u svojoj tri decenije dugoj karijeri igrao mnogo mekanih likova – od pesnika, preko slikara i boraca za slobodu do beznadežnih zavodnika. A onda smo videli da lako ume da se uvuče u kožu psihopate. Kao recimo u ulozi hladnokrvnog ubice u filmu „No Country for Old Men“, Bondovog superzlikovca u „Skyfall“ ili Hosea Menendeza u seriji „Monsters“.
Interview Magazine uradio je veliki intervju i fotošuting sa Havijerom Bardemom, kojeg opisuje kao „najprizemnijeg momka kojeg možete zamisliti, iako sigurno nije bilo lako sedeti sa njim tokom snimanja pomenutih projekata“.
A sa njim je razgovarao kreator serije „Baby Raindeer“ Ričard Gad.
Nakon što je Bardem pohvalio Gada kao neverovatnog umetnika, ovaj je rekao da godinama prati sve što on radi, da je oduševljen što razgovaraju i da mu je velika čast.
Bardem živi u Madridu. Rođen je na Kanarskim ostrvima i ne voli fudbal, ali je obožavatelj ragbija. Sa bratom je igrao ragbi 17 godina, tamo u Španiji. Kaže da je njegov brat veliki navijač Atletiko Madrida, kao što je bila i njegova pokojna majka velika navijačica Barselone, koja se oblačila u boje kluba i odlazila na sve mečeve. Njegov sin strastveno navija za Real Madrid.
„U zavisnosti od toga sa kim sam, podržao bih neki od klubova“, kaže kroz smeh Bardem.
Onda Gad priča da je iz Škotske, iz gradića na periferiji Dandija, sat i po od Edinburga, ali živi u Londonu. Kretao se pokušavajući da radi na svojoj komičarskoj karijeri, baš kao i u seriji „Baby Raindeer“.
„Razlog svega što radimo jeste da pokrenemo ljudsku dušu, ono što je ljudsko u svima nama. Odnosno, diskusiju za publiku. Vaša serija je pravi primer toga, pa verujem da te je zbog toga i naša serija o braći Menendez radila. Ideja je bila da pokušamo da otkrijemo šta nas vezuje, u onom slučaju oca i da shvatimo da ta osoba, koja je možda izvršila sve te gnusne zločine nije sa Marsa, on je jedan od nas“, priča Bardem o svojoj ulozi u seriji „Monsters“.
Njegov lik je čovek čija je trauma njegova bol.
Gad dodaje da mu se kod „Monstersa“ najviše sviđa to što je „neproziran“.
„Problem sa današnjim serijama i filmovima je u tome što previše govore publici. Vaša serija je postavila sva ta pitanja i nije im dala odgovore. Svi igraju sa ovim realizmom koji je zastrašujući, a na kraju svake epizode se pitate gde počinje istina i da li je on uradio sve te stvari ili nije. To je zaista umetnost i to je razlog zašto imate veliki uspeh.“
Bardem kaže da nije bilo puno materijala za čitanje lika Hosea Mendendeza i toga da li je počinio stvari o kojima njegovi sinovi pričaju na sudu, tako da nije bilo ni dokazano, pa njega možete da čujete i vidite vrlo kratko. Zna se da je bio strog prema njima, da je vikao, udarao ih i ponižavao u javnosti.
„Moj izazov je bio da igram na tankoj liniji. Ponekad sam mislio da je to uradio, ponekad da nije“, dodaje.
Kaže da su znali da je to bio osetljiv materijal u kojem nema prostora da se učitava njihovo mišljenje – da li oni veruju da je otac počinio taj zločin ili ne.
Bardem pita Gada koliko mu je teško bilo da iznese sve te detalje iz svog života i da li su ga drugi muškarci osuđivali nakon objavljene serije. Dodaje da je retkost da neko napiše nešto „gadno“ iz svoje sofe, dakle, to su stvari u kojima nema granica.
Gad odgovara da sve to deluje nerealno dok se delo ne objavi. Pre premijere nije imao osećaj da je sve stvarno i pitao se da li će ikada moći da pogleda ljude u oči. Da li će ga od sada svi gledati kao slabog i kao žrtvu. Ali su ljudi pozitivno odgovorili i to je dovelo do izvesne katarze.
„Način na koji ste dobili ljubav i poštovanje za ono što ste uradili kao ljudsko biće to je umetnost koja govori sama za sebe. To je veoma važno jer ste pokazali način na koji možemo da idemo napred i razgovaramo o tim stvarima – a to je razgovor i da se svega toga ne stidimo“, dodaje Bardem.
On otkriva da je, počevši da se bavi glumom, otkrio da ona moće da bude način za oslobađanje svih emocija o kojima se inače ne priča.
„Imao sam sreće, članovi moje porodice su bili glumci i od malena sam shvatao da je u redu izražavati svoje emocije. U redu je biti tužan. U redu je biti glasan. Mogao sam da se bavim drugim stvarima, kao klinac kojeg je majka odgajala sama, sa starijim bratom koji je igrao ulogu oca, koji je bio odsutan.“
Bardem dodaje da nikada nije osetio ništa osim ljubavi i zahvalnosti na ulici. I to je razlog zašto živi u Španiji, jer je među svojim ljudima.
„To je dobar znak, prepoznati ste po nečemu što radite i volite. Ne zato što ste uhapšeni ili zato što ste učinili nešto pogrešno.“
Na Gadovo iznenađenje, što ga ljudi posmatraju na ulicama, u metrou i bilo gde u javnosti, Bardem kaže da treba da se navikne na to, jer na prvu je čudno i natera te da se zapitaš „jesam li uradio nešto loše?“
Tagovi
