Bila je nedelja i bilo je tačno sedam sati uveče kada je Dobrila tiho rekla: „Ja uopšte nisam ovako zamišljala svoj život.“ Dobrila je sedela za stolom u trpezariji, gledala je kroz prozor čitavih sat vremena, tačno od šest sati i deset minuta kada je počelo da se smrkava, nebo je bilo vedro, videli su se beli tragovi od aviona kako se prepliću, i Dobrila je gledala u te šare sve dok je moglo da se vidi, ali onda se konačno smračilo. Mate je sedeo ispred svog laptopa i pisao je, Fric je ležao na kauču i dremao, u kuhinji je Profesor filozofije stajao kraj šporeta i pravio je palačinke, a Kinez Li je sedeo pored šporeta na kuhinjskom pultu i klatio je nogama. I pošto niko nije reagovao na ono što je Dobrila rekla, onda je ona ponovila: „Više se i ne sećam tačno šta sam zamišljala, ali ovo, da ću dane da provodim ovako, ovo nisam sigurno“…
NOVI NASTAVAK PRIČE O FRICU I DOBRILI, PRATITE SRĐANA VALJAREVIĆA U SVAKOM BROJU NEDELJNIKA
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
ROĐENDANSKI BROJ NEDELJNIKA NA 96 STRANA – POKLON NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA
