Albert Ajnštajn i Sigmund Frojd. Vinston Čerčil i H. G. Vels. Katarina Velika i Volter. Dragoljub Draža Petrović i Ante Tomić. Dž. R. R. Tolkin i C. S. Luis.
Ovom letimičnom pogledu na poznate ljude čija se dopisivanja i danas rado čitaju, i koja, bez obzira na protok vremena, govore mnogo o svetu u kojem živimo, od ovog ponedeljka, 11. novembra, pridružuju se i dvojica možda i najvećih živih sineasta s ovih prostora.
I to će učiniti baš na medijskom portalu koji je udomio jedan od onih velikih tandema s početka naše priče…
Sada je red na dvojicu „teškaša“.
Sada je red na „Jesi li snimio ovo?“.
Ništa u životu, a ponajmanje na Velikim pričama, nije slučajno, pa nije slučajno ni što će Goran Marković („Nacionalna klasa“, „Sabirni centar“, „Tajvanska kanasta“, „Tito i ja“, „Turneja“) i Rajko Grlić („Štefica Cvek…“, „Čaruga“, „Karaula“, „Za sreću je potrebno troje“) početi da se dopisuju baš 11. novembra, 11/11, na jedini praznik iza kojeg valjda svi možemo da stanemo, Dan primirja.
Ono u zagradama, to su samo njihovi filmovi, ali i Marković i Grlić su dokazali da su vešti i sa perom, pardon tastaturom; njihove knjige su bestseleri s obe strane Drine i Vltave, a u njihovu duhovitost, vrcavost, znatiželju, opažanja i sećanja moći će da se uvere i svi posetioci sajta za koji pišu vodeći autori, novinari, pisci, esejisti, kulturni radnici iz regiona.
Marković i Grlić su pripadnici čuvene „Praške škole“, ali ih ni danas ne napušta entuzijazam; ni za filmove, ni za polemike, ni za uspomene, komentare o društvenoj stvarnosti…
Jednom rečju – za Velike Priče.
Pisaće bez zadrške, bez cenzure i autocenzure, o ljudima koji su uticali na njih, o filmovima, o Pragu, o Beogradu i Zagrebu, o Trstu i Los Anđelesu, o kulturi, o nama.
I ko zna, možda će i da spreče neki novi rat, kao što su to, verujte, uradili Draža i Ante, a možda će iz svega da nastane „samo“ dobra knjiga i „samo“ vrhunski film…
