Dragan Džajić je fudbalska legenda Srbije, Jugoslavije i Crvene Zvezde i po mnogima najbolji fudbaler kojeg je ova zemlja ikada dala. Jedna anegdota iz njegovih najranijih dana govori o tome kako se našao u crveno-belom dresu u kom će dobiti status „treće Zvezdize zvezde“. Džajić je u jednom davnašnjem intervjuu za Nedeljnik govorio o svom dolasku u Crvenu zvezdu.
„U Kruševcu je bilo organizovano logorovanje najtalentovanije dece iz cele Srbije. Bilo nas je mnogo prijavljenih, a došli su da nas gledaju priznati stručnjaci iz Zvezde, Partizana i Vojvodine. Vrlo brzo su napravili selekciju. Mene su već posle pet minuta izdvojili sa strane. I – nikom ništa. Vratio sam se na Ub, zadovoljan što sam makar to doživeo. Posle toga je neko iz Partizana došao po mene. Pričali su s mojim ocem, ali njemu je na prvom mestu bila moja škola. Nastavili su da ga ubeđuju kako će me u Beogradu smestiti u internat, a da ću se hraniti u menzi. On je poludeo: ‘Jeste li vi normalni!? On ovde ima stan, jede kod majke, kakva vas, bre, menza spopala!?’
Sutradan je došla Zvezda. Odlučeno je da svakog dana putujem u Beograd. Nije mi to padalo teško, ali je trajalo, bogami, jedno godinu dana. Sve dok se na omladinskom turniru u Svetozarevu nije pojavio Aca Obradović, bog i batina među crveno-belima. Igrao sam briljantno. Kako se zbog nekog posla našao u Beogradu, otac je svratio u Zvezdu. Kada se vratio kući, rekao mi je da se koliko sutra javim doktoru Aci Obradoviću i da po hitnom postupku obavim lekarski pregled, jer treba da igram za prvi tim. Ja se mislim: ćale, bre, šta trabunjaš!? Kada sam ušao u Zvezdine prostorije u Kolarčevoj ulici, Aca sedi sa lulom i onako usput dobaci: ‘Na šta smo spali, kada ti, takav štiglić, treba da nas vadiš!?'“, ispričao je tada Džajić.