Mnogo se pričalo o simptomima novog koronavirusa i o tome kako znati da li ga osoba ima ili ne, i šta ćemo ako nema dovoljan broj testova itd. Ali, oni koji su imali prilike da zovu Institut za javno zdravlje Srbije znaju da su na osnovu simptoma epidemiolozi odlučivali koga će, kada i na šta testirati.
Ipak, neke vesti iz Kine prethodnih meseci su dali neke smernice, i jedna od prvih koja se pojavila u stručnom časopisu The Lancet bila je i da je jedan od važnih pokazatelja koronavirusa Covid-19 povišenost CRP, odnosno C reaktivnog proteina, koji se javlja kod upala. Ipak, još nije jasno koliko je on pouzdan pokazatelj bez ostalih simptoma i propisanih testova.
Iako postoje vrlo ograničeni podaci istraživanja, izgleda da širenje novog koronavirusa podiže značajno nivo CRP, takozvanog C reaktivnog proteina, koji u telu pokazuje postojanje upala. Slično je bilo i u slučaju epidemije SARS-a – tako su bar pisali stručni časopisi.
Kancelarija kineske nacionalne zdravstvene komisije objavila je krajem januara smernice za uspostavljanje dijagnoze i lečenje Covid-19, koji preporučuje upotrebu CRP testova zajedno sa drugim kliničkim parametrima za procenu i praćenje infekcije koronavirusom. To znači, da se obolelima prilikom uspostavljanja dijagnoze radi test krvi na CRP, ali on nije dovoljan da bi se uspostavila dijagnoza.
U februaru ove godine, The Lancet je objavio studiju u kojoj se navode načini na koji se uspostavlja dijagnoza Covid-19 kod odraslih.
Tu se navodi da oboleli može da bude bez temperature u prvim fazama infekcije, sa osećajem hladnoće. Visoka temperatura nije opšte pravilo. Studija navodi da je visina CRP važan faktor kod novog koronavirusa, tj. povišenost ovog proteina, kao i oslabljeni imunitet, takođe i limfopenija, odnosno niži nivo limfocita u telu, kao suštinske karakteristike bolesti. Limfopenija, inače, što je pokazatelj borbe tela s virusnom infekcijom (u drugim slučajevima ona pokažuje borbu s bakterijama i gljivicama). Kod takvog stanja je opasno to što se organizam iscrpljuje i ima oslabljenu sposobnost da se bori protiv teških bolesti. Zbog toga, kod pacijenata bez bez temperature, tj. kod onih kod kojih ne prelazi temperatura 37,3 stepeni, bez dispneje, odnosno teškoća u disanju zbog osećaja nedostatka vazduha, preporučivano je da se uradi celokupna krvna slika i CRP. Nakon toga, ako je koncentracija limfocita ≥1100/μL, odnosno veća od tih vrednosti, savetuje se kućna nega i samoizolacija. Obično su preporučivali tablete amoksicilina ili azitromicina (koji se koriste za bakterijske infekcije). Ta studija navodi i daje skener grudnog koša koristan i bolji pokazatelj od običnog rendgenskog snimanja kod virusne upale pluća. Pacijenti sa višom temperaturom od 37,3 treba da urade i CT pluća i testove na infekciju.
Članak objavljen na unboundmedicine.com navodi da je studija na 62 pacijenta, raspona starosti od 30 do 77 godina sa upalom pluća dovela do sledećih rezultata: Njih 80 odsto koji su bili podvrgnuti rutinskim pretragama krvi imali su smanjen broj limfocita. Od 27 pacijenata kod kojih su gledani sedimentacija i CRP, oko 66,7 odsto je imalo visoku sedimentaciju, a svi pacijeti, znači 100odsto je imalo povišen nivo CRP. Kod većine pacijenata je primećeno više lezija na plućima (83,9 odsto). Zaključak je da je nizak nivo limfocita i visok nivo CRP najčešći laboratorijski nalaz kod Covid-19.
Međutim, neki naši sagovornici iz Srbije kažu da to ne može biti jedini pokazatelj jer nije potpuno pouzdan.
„Postoje različiti podaci i treba gledati celokupnu sliku, nije dovoljan CRP kao pokazatelj. Zato je važno da se ljudi obrate epidemiolozima ukoliko osećaju bilo kakve simptome prehlade, da ne bi sami donosili pogrešne dijagnoze“, kažu nam u jednoj beogradskoj laboratoriji.
Oni dodaju da CRP može da bude povišen i zbog bakterijskih infekcija, i da su zato važni i ostali parametri krvne slike (na primer, leukociti i limfociti, dok bazofili, npr. prikazuju prisustvo eventualnih bakterijskih infekcija), kao i krajnje testiranje na koronavirus.
Tagovi
