Sjedinjene Američke Države, bez obzira na rezultat predstojećih izbora, ostaju nedostižna sila na svetu za sve svoje takmace u Aziji i Evropi, ali predsednik SAD nije najmoćniji čovek na svetu. Štaviše, nije najmoćniji čovek ni u Sjedinjenim Američkim Državama imajući u vidu federalno uređenje SAD i ovlašćenje sudija. Amerikanci svake četiri godine ne biraju „diktatora“, čak i ako pobedi Donald Tramp u novembru, Amerika neće postati „tiranija“, kao što neće postati ni „socijalistička“ država ako u petonovembarskoj noći Kamala Haris stigne prva.
Podsetimo, Tramp u prethodnom mandatu nije uspeo da ukine ili da značajnije promeni reformu zdravstvenog sistema nazvanu „Obamacare“. Brojne njegove odluke za suzbijanje ilegalnih migracija osporene su ili limitirane odlukama lokalnih sudija ili guvernera. Slično je prošao i Bajden pošto su brojne države i lokalne vlasti odbile da sarađuju sa federalnim vlastima po pitanju ilegalnih migranata. Vrhovni sud, sa konzervativnom većinom, ukinuo je garanciju prava na abortus na federalnom nivou uprkos demokratskom predsedniku u Beloj kući i većini demokrata u Senatu.
Zbog svega prethodno rečenog izbori za predsednika SAD u novembru nisu ni presudni, ni istorijski. Ili, ako hoćete, nisu ništa više presudni ili istorijski od svih prethodnih koji su održani u ovom veku počev od duela Al Gor – Džordž Buš Junior 2000. godine.
Istini za volju, predsednik SAD ima mnogo veću moć u Evropi i ostatku sveta nego u vlastitoj državi. Figura predsednika SAD postala je važna tek kada je Amerika postala globalna sila. Indikativno je da spoljna politika predstavlja prostor u kome predsednik SAD ima najveću moć a da ona, poslovično, najmanje interesuje američke građane.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS