O Cetinju, crnogorskom mentalitetu, porodičnoj drami, podeljenim porodicama, odnosu Srbije prema Crnoj Gori, o Peku Dapčeviću i Krstu Zrnovom, o kneginji Zorki i Jeleni Savojskoj, o četnicima i partizanima, o istoriji i budućnosti… za novi Nedeljnik govorio je Manojlo Manjo Vukotić, legendarni novinar i urednik.
Neki će pomisliti da je knjiga o Cetinju pisana „sa Terazija“ naklonjenija stavovima Beograda. Da li je tako?
Nije, jer odgovaram i onima koji u poslednje vreme atakuju na Cetinje, daju mu obeležja koja mu ne pripadaju, lepe mu užasne etikete: „antisrpski grad“, „ustaško gnezdo“… Ludorija! Jedan tobože demokratski prvak iz Podgorice predlaže, drsko, da mu se oduzme zvanje „prijestonica“. Kao da su ga oni, novoskrojeni, imenovali u prestonicu, a ne da je tu presto preneo Ivan Crnojević još 1492! Da, bilo je incidenata, koji ne pripadaju etici Cetinjana. Ali ne može taj liderčić da mu otme to da je bilo pet vekova prestonica. Jedan moćni vladika kudi da je Cetinje „95 odsto antisrpsko“. A ovdašnji skitajući istoričar da će Cetinje uskoro biti što i Ljubuško, dakle ustaško leglo, a Cetinjani postati Hrvati! „Ovdje ljudsko zapinje poznanje“ (Njegoš). Kakvi zlosrećnici. A, uz to, istovremeno, zapomažu da je Crna Gora „druga srpska država“, bila i mora da ostane. Pa jesu li sedam vladara iz svetorodne loze Petrovića, čuvajući presto 221 godinu, živeli, borili se, stvarali u Cetinju ili u Pirotu? Je li Njegoš pevao iz tog podlovćenskog gnezda ili iz nekog drugog? Je li kralj Nikola prizivao Prizren odatle, ili iz Subotice? Intrige. Kopanje raka. Jer, uz ostalo, Cetinje je – grad heroj. Svemirski centar slikarstva sa Počekom, Lubardom, Milunovićem, Dadom Đurićem…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“