Komesar Evropske unije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han ocenio je za Vašington post da za razliku od prošlosti, kada su i neki sukobi između Srbije i Kosova lako mogli da vode nasilju „danas lideri samo uzmu telefon u ruke i pozovu jedan drugoga“.
On je tako opisao „promenu situacije“ u regionu, komentarišući konstataciju novinara da oni koji žive i rade na Zapadnom Balkanu smatraju da povlačenje SAD iz liderske pozicije destabilizuje region, i dodao da on to vidi drugačije.
„To je neka vrsta povratka u normalnost“, kazao je Han. On je podsetio da 75 odsto trgovine Zapadni Balkan obavlja s EU.
„Ono što je danas – da tako kažemo dnevna rutina, da mi brinemo, jednostavno je reakcija na situaciju na terenu“, rekao je Han i dodao da SAD „jedva da imaju bilo kakvih“ poslovnih interesovanja u regionu. On je poručio da su SAD ranije bile lider u regionu zbog NATO intervencije.
„Situacija se promenila. Ako pogledate širi vremenski period, u regionu je ostvaren napredak. Na primer u prošlosti ako bi na terenu izbili neki sukobi između Srbije i Kosova, u prošlosti bi to moglo lako da vodi nekom nasilju. Danas, lideri samo uzmu telefon u ruke i pozovu jedan drugog“, naveo je evropski komesar.
Vašington post navodi da je sa Hanom razgovarano tokom njegovog prošlonedeljnog boravka u SAD gde je s američkim kolegama razgovarao o Bliskom istoku, Ukrajini i Zapadnom Balkanu.
List navodi da za Hana povlačenje zvaničnog Vašingtona sa Balkana ne predstavlja problem i da on smatra stavove SAD „interesantnim“. „SAD pružaju puno podrške EU u vezi sa regionom i u njemu. Mislim da su oni veoma zadovoljni time što danas mi vodimo glavnu reč u regionu“, poručio je Han.
Vašington post navodi da su „neki koji rade u ovom regionu zabrinuti jer smatraju neodlučnost Vašingtona prema Balkanu destabilizujućim faktorom“ i dodaje da su „prošle godine, na primer, srpski predsednik Aleksandar Vučić i predsednik tzv. Kosova Hašim Tači navodno podržali rešavanje spora između Srbije i Kosova… razmenom zemlje ili korekcijom granice“.
Navodi se da su se „prethodne američke administracije protivile toj ideji“ pošto su „promene granica na Balkanu tradicionalno povezivane sa nasiljem i prolivanjem krvi“, a da je „administracija (Donalda) Trampa objavila da će podržati ono što zainteresovane strane budu želele“.
U vezi sa mogućom korekcijom granice, Han je naveo da će „pravno obavezujući sporazum pokriti i oblasti koje se ne tiču graničnog pitanja“. „U ovom trenutku, niko ne može da predvidi kakav će biti konačni ishod. Moguća razmena zemlje mogla bi, u svakom slučaju, da tako kažemo, da bude poslednji delić šire slike“, ocenio je Han.
Han je kazao da se „nada da će rešenje spora oko imena Makedonije poslužiti kao prethodnica rešenju drugih sukoba, uključujući i “zastoj“ u dijalogu Srbije i Kosova“.