Ispunio se srpski košarkaški san. Ružno je to i napisati. Ispunio se tačnije, mali deo sna – reprezentacija Srbije ukrstiće trojke, blokove i zakucavanja sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, nije to ona utakmica kojoj smo se nadali. Nagrada za pobedu, ili makar časnu borbu, neće biti medalja. Neće biti nažalost ni jedan korak ka Olimpijskim igrama.
I dok je utakmica Srbije protiv SAD, za Grega Popovića, američkog selektora, „samo jedna nova utakmica“, za Aleksandra Đorđevića i njegove izabranike, to je stvar prestiža, čak i prečica ka amnestiji ovog tužnog leta koje je moglo da bude čarobno.
Sa jedne strane biće pomalo fizički umoran američki tim, bez Smarta, dok će sa druge strane biti mentalno ranjena ekipa.
Biće to direktan duel igrača koji se sreću u NBA noćima i biće prilika za cenjene evropske igrače da se isprse pred skupljim i glamuroznijim košarkašima.
Bogdan Bogdanović je vođa reprezentacije, najbolji srpski košarkaš na poslednja tri reprezentativna okupljanja, ali bi oči trebalo da budu uprte u Jokića. On je najbolji centar NBA lige i igač koji bi u ovoj američkoj selekciji mogao da bude kapiten.
Biće ovo prilika igračima da pokažu da protiv Španije i Argentine zaista nije bilo ništa više od loših dana i loše mentalne pripreme.
Kao kada davljenik dobije pojas za spasavanje.
Može da ga prihvati i da udahne punim plućima i pored crnih slutnji, ili da ga ne uhvati i da se udavi.
Neće na kraju pobednik meča imati ništa više od satisfakcije, ali bi čitavo ovo tmurno košarkaško leto moglo da dobije drugačiju dimenziju uz pobedu nad Amerikancima – bilo bi više gorčine jer bi to bio dokaz da je moglo i to bi bila još jača odskočna daska.
Jer svet neće prestati da se vrti posle prvenstva u Kini. Zato je ovo utakmica za budućnost.
Tagovi
